MOKRIN- Bez kupatila i struje u sirotinjskom kućerku na kraju sela. Tužna je svakodnevica Vesne Dokić iz Mokrina. Ispred nabijače i kapije koju je rđa odavno pojela, majka petoro mališana, sa metlom u ruci, dočekala je našu koleginicu Miroslavu Obadić. I onda je žena ženi otvorila dušu. Ranjenu, punu gorčine. Kao starijom sestri, ispričala je Vesna Miroslavi tužnu mokrinsku priču:

– Već četiri godine živimo bez struje. Kako nam je? Tužno i teško. Naročito zimi. Najviše me srce boli zbog dece, dva sina i tri ćerke. Najstariji ima pet godina, a najmlađa tek tri meseca. Stalno me pitaju kada će moći da gledaju crtane filmove. Oni pitaju, ja sležem ramenima i ćutim- priča Vesna.

Mališane kupa u plastičnom koritu nakon što u loncu ugreje vodu. Stara tučana peć ih greje i hrani. Dokići u krevetima, šćućureni, kao golupčići. Ćute i slušaju dok majka priča.  Sve bi, kaže Vesna, bilo lakše kad bi imali struje. Problem je što nemaju para za priključak. Potvrđuje da su za struju svojevremeno dugovali. Iznos od 56.000 dinara je izmiren:

– Platila je pokojna svekrva od penzionog kredita. Priključak je skup, oko 70.000 dinara. Tu su i dodatni troškovi koji podrazumevaju uvođenje struje od brojila do kuće, delimičnu popravku instalacija i atest za njihovu ispravnost. Ukupno nam treba oko 100.000 dinara. Mi tih para nemamo- priznaje Vesna. Bezuspešne su bile njene molbe nadležnima u zrenjaninskoj Elektrodistribuciji da priključak plati na rate:

– Rekli su da ne može. Izdržavamo se od roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete i naknade koju dobijamo za otkup mleka od tri krave. Pravo na socijalnu pomoć nemamo, jer sam nasledila 4 jutra zemlje koju zbog problema u imovinsko-pravnim odnosima ne mogu da obrađujem, ali ni da prodam.

Nenad i ja smo bez stalnog zaposlenja. Nekako se snalazimo, ali Miloš, Snežana, Adrijana, Marko i malena Dunja zaslužuju lepše detinjstvo- kaže Vesna. Ukoliko ste volji da im pomognete, možete ih kontaktirati na 062 191 22 31. Ako Miroslavu pitate, znajte da im sve treba.