Za Gradski piše Branislava Piper, master kliničke psihologije iz Beograda
Povezanost mame i bebe
Poslednjih decenija se intenzivno govori o procesu vezivanja (bonding) između roditelja (prvenstveno majke) i dece i emocionalnoj vezanosti dece za roditelje (attachment). Ovo ne čudi, s obzirom da se pokazalo da je adekvatna vezanost roditelja i dece neophodan uslov celovitog razvoja deteta i njegovog formiranja u sigurnu i samostalnu osobu. Ova veza utiče na razvoj mozga deteta, regulaciju nervnog sistema, samopoštovanje, osećaj sigurnosti, sposobnost da se nosi sa stresom, razvoj inteligencije i ponašanje.
Ono što je važno naglasiti je da uspostavljanje povezanosti započinje još pre rođenja bebe i da utiče na njen kasniji život. Vezivanje tokom trudnoće (prenatalni bonding) je proces u kojem trudna žena razvija osećanja za fetus, stupa u interakciju sa njim, a takođe razvija i svoj majčinski identitet. Osnovu emocionalne vezanosti mame za nerođenu bebu čine emocije ljubavi, nežnosti i privrženosti kao i ponašanja usmerena na bebinu dobrobit.
Mame koje su tokom trudnoće razvile jaču povezanost sa svojim bebom lakše uspostavljaju emocionalnu vezu sa njom kada se rodi. Ove žene se lakše identifikuju sa ulogom majke, osećaju se kompetentnije u nezi bebe i ispoljavaju manje simptoma postporođajne depresije. Takođe, njihovo opažanje bebe biće generalno pozitivnije (na pr. videće bebu kao nezahtevnu, dobru, milu, saradljivu). Bebe ovakvih majki se bolje razvijaju i fizički i mentalno.
Različiti su faktori koji utiču na jačinu prenatalne vezanosti. Generalno, što je stadijum trudnoće veći i veza je jača- posebno nakon što se osete bebini pokreti. Tome doprinosi i nova tehnologija i sve jasnije slike ultrazvuka. Pokazalo se i da je jako važna podrška okoline, posebno partnera. Dobar partnerski odnos, vezanost za druge ljude, bliskost sa članovima porodice, a naročito odnos trudnice sa svojom majkom poboljšava vezanost za bebu. Ono što ometa proces bondinga jesu problemi trudnice kao što su prenatalna depresija i anksioznost jer ona usled sopstvenih problema nije u stanju da se veže za bebu. Trudnice iz nižih socio-ekonomskih slojeva takođe pokazuju slabiju vezanost za bebe.
Postoji nekoliko tehnika koje vam mogu pomoći da se povežete sa bebom. Pre svega, bebe čuju i reaguju na vaš glas. Zato im pričajte, čitajte, pevajte i uopšteno komunicirajte sa njima. Obratite pažnju na bebine pokrete u stomaku i reagujte na njih. Možete se igrati sa njom tako što ćete dodirnuti prstom mesto gde ste osetili pokret a zatim pomerati prst i pratiti bebine reakcije. Blaga masaža i milovanje stomaka takođe pomaže. Isto tako, informisanje o bebinom razvoju u stomaku i tome šta ona može da opazi, čuje i oseća doprinosi tome da se lakše povežete sa njom. O tome ću više govoriti sledeće nedelje.
Vaša, Branislava.
