Za Gradski piše Branislava Piper, master kliničke psihologije iz Beograda
Kada je neophodna pomoć stručnjaka?
U prethodnim rubrikama ukazala sam na neke uobičajene emocije i ponašanje, koji su karakteristični za većinu trudnica. Međutim, u nekim situacijama doživljaji su takvog kvaliteta i intenziteta koji nije uobičajen i tada je neophodno potražiti pomoć psihologa ili psihijatra.
Nijedna trudnica se ne oseća neprestano veselo i poletno. Ipak, ako se osećate tužno sve vreme, ne osećate radost ni u jednom trenutku, nijedna aktivnost Vam ne pričinjava zadovoljstvo, konstantno ste i preterano umorni, imate poremećaj apetita i/ili spavanja, moguće je da patite od prenatalne depresije i potrebna Vam je pomoć.
Takođe, iako je određeni stepen brige normalan i uobičajen, ukoliko brinete sve vreme toliko da to ometa Vaše svakodnevno funkcionisanje, ili imate napade panike, konstantno ste napeti, muči Vas nesanica ili ne možete da se oslobodite misli da nešto nije u redu – verovatno patite od prenatalne ankzioznosti koja zahteva neki tretman.
Ukoliko ste se ranije borili sa anoreksijom/bulimijom pa je trudnoća podstakla neke simptome ili se aktuelno borite sa poremećajima ishrane, ne možete da podnesete da dobijete na težini ni malo, unosite jako male količine hrane, ili se vrtite u krugu prejedanje/povraćanje/izgladnjivanje – obavezno se obratite za pomoć. Ovo stanje može biti ugrožavajuće i za Vas i za bebu.Ukoliko ste se prepoznali u nekom od ovih opisa važno je znati da niste sami, da nemate razlog da osećate krivicu i da je efektna pomoć dostupna. U narednoj “Trudničkoj priči “ govoriću o o tome kako da se povežete sa bebom, još dok je u stomaku, i pojasniti zašto je to važno.
Vaša, Branislava.