Za Gradski piše Branislava Piper, master kliničke psihologije iz Beograda
Najmirniji period trudnoće
Druga tri meseca predstavljaju najmirniji period trudnoće. Umor, iscrpljenost i mučnine iz prvog perioda uglavnom prođu ili su blaži. Trudnica oseća da ima više energije, a i strepnja zbog mogućeg spontanog pobačaja je manja. Ipak, i ovaj period sa sobom nosi određene izazove i zahteva prilagođavanje. Pre svega, trudnica počinje da se suočava sa vidljivim promenama svog tela. I dok neke trudnice uživaju u promenama, druge doživljavaju sebe manje lepim i atraktivnim.
Generalno gledano, one trudnice koje su imale pozitivan odnos prema svom telu i pre, čija trudnoća je planirana i željena, i koje se osećaju voljeno i podržano od strane svoje okoline (prvenstveno partnera i članova porodice), lakše prihvataju novonastale promene. Ipak, dobijanje u težini, iako očekivano i neophodno, brine većinu budućih majki. Česta merenja, upoređivanje sa drugima, komentari okoline kao i različite informacije o tome koliko kilograma je „premalo“ ili „previše“ doprinose njihovoj brizi. Savet je da se, ukoliko doktor smatra da je sve u redu sa medicinske tačke gledanja, prosto opustite. Pomažu i lagano vežbanje, razgovor sa partnerom i informisanje.
U ovom periodu trudnoće najčešće dolazi i do promene odnosa između partnera, budućih roditelja. Žene u ovom periodu počinju da osećaju pokrete bebe, za njih ona postaje stvarna i već se povezuju sa njom. S druge strane, muškarcima je teže da se identifikuju sa novom ulogom, jer nemaju neprestani podsetnik iz svog tela da je beba tu. Oni primećuju promene kod svojih partnerki, koje su okupirane bebom i trudnoćom i to ih može uplašiti. Osim toga, mogu imati sopstvene brige koje se razlikuju od onih koje doživljava njihova partnerka. One, pak, mogu svoje partnere doživljavati kao nedovoljno angažovane, što neretko predstavlja izvor sukoba.
Rešenje je u otvorenom razgovoru. U trećem trimestru fizičke promene su veoma izražene i obavljanje svakodnevnih aktivnosti postaje sve veći izazov. Kretanje je usporeno, umor raste, a zauzimanje udobnog položaja prilikom spavanja postaje prava umetnost. Što se više vreme porođaja približava, raste nestrpljenje i želja da se trudnoća što pre okonča. S druge strane, neke žene fizičko odvajanje od svoje bebe doživljavaju kao gubitak. Karakteristično za kraj trudnoće je i takozvano gnezdenje. (engl. nesting). Žena može osetiti poriv da sređuje kuću, čisti, kuva…
Jedno objašnjenje je da je ovo ponašanje posledica dejstva hormona. S druge strane, kako se porođaj približava rastu neizvesnost i nesigurnost, pa ovakav vid ponašanja daje osećaj malo veće kontrole. Razmišljanje o porođaju intenzivira se u ovom periodu, a anksioznost i strah uobičajena su pojava, posebno u prvoj trudnoći. U narednoj “Trudničkoj priči” pozabaviću se strahom od porođaja i ukazati kad je neophodna pomoć stručnjaka.
Vaša, Branislava.
