Za Gradski piše Branislava Piper, master kliničke psihologije iz Beograda
Trudničke emocije
Period trudnoće predstavlja vreme velikih promena i intenzivnih emocija. I dok se o fizičkom zdravlju trudnica mnogo govori i piše, pažnja koja se posvećuje njihovim psihološkim procesima i izazovima nije ni približno tolika. Od trudnica se neretko očekuje da budu radosne, nasmejane i da uživaju u svom stanju.
To dovodi da one potiskuju pregršt emocija koje, iako su normalne i uobičajene, doživljavaju kao negativne i nepoželjne. Skrivaju ih jer su ubeđene da su zbog njih loše majke ili čak loše osobe. Činjenica je ipak da nijedna trudnica nije neprestano radosna, srećna i zahvalna i da mnoge povremeno osećaju i ambivalenciju, strah, tugu, anksioznost, nezadovoljstvo, bes. Štaviše, raspoloženje se menja u veoma kratkom vremenskom periodu što dodatno zbunjuje trudnu ženu. Koje su to očekivane emocije?
Vest o trudnoći najčešće sa sobom nosi doživljaj iznenađenja. Ukoliko je trudnoća željena i planirana, slede radost i uzbuđenje. Ukoliko to nije slučaj, posle početnog šoka, sledi period preispitivanja i donošenja odluke o nastavku trudnoće. U oba slučaja, prilagođavanje na novu situaciju tek sledi. Neretko nakon početne euforije žena oseti strepnju- Da li je sve u redu? Da li se beba dobro razvija? Šta ovo znači za mene i kako ću se snaći? Ako se zna da je u ovom periodu i najveći rizik od spontanog pobačaja – strepnja i briga su uobičajena i normalna osećanja. U vezi s ovim je i dilema koja muči mnoge – da li i kome objaviti vesti o trudnoći? Kod nas još uvek vlada verovanje da se u prvo vreme o trudnoći ne govori, a s druge strane to je teško izvodljivo ukoliko drugo stanje od Vas zahteva da momentalno promenite neke navike.
Ono o čemu se najviše ćuti, a veoma je uobičajena pojava je doživljaj ambivalencije. Možda sada nije pravo vreme? Da li sam ja zaista spremna? Šta će trudnoća značiti za moj posao? Kakva ću ja majka biti? Možda ovo nije za mene? I još mnogo sličnih pitanja i dilema… Takođe, možda trudnoća znači da nećete moći da realizujete neke želje i planove i tužni ste zbog toga. Niste zbog toga loša osoba ni loša majka. To ne znači da je Vaša beba nevoljena i neželjena, već da počinjete da se prilagođavate na promenu koja će Vam zaista promeniti život. I u tome niste usamljeni. Takođe, plačljivost, ranjivost, iritabilnost i česte promene raspoloženja uobičajeni su pratioci trudnoće i posledica su dejstva hormona. Žena kojoj to inače nije svojstveno može biti zbunjena, ali pomaže saznanje da je reč o sasvim uobičajenim doživljajima i osećanjima. U narednoj “Trudničkoj priči” govoriću o najmirnijem periodu trudnoće.
Vaša, Branislava.