Nasuprot uvreženom mišljenju da su sve masti u ishrani štetne po zdravlje, činjenica je zapravo da masti (uz ugljene hidrate i belančevine) 
predstavljaju osnovne hranljive i gradivne materije.
Masti imaju brojne esencijalne uloge u našem organizmu: one su važan izvor energije, ulaze u sastav svih ćelijskih membrana, neophodne su u procesu resorpcije svih liposolubilnih vitamina (vitamini D, A, E, K), nezamenljive su u procesu sinteze brojnih hormona i imaju brojne druge uloge. 
Dakle, masti su neophodne za pravilan rast i razvoj kao i za održavanje dobrog zdravlja.
Preporučen dnevni unos masti za zdrave odrasle osobe iznosi 20-35% od ukupnog dnevnog energetskog unosa. To znači da masti mogu da čine čak trećinu našeg dnevnog kalorijskog unosa. Masti u našoj ishrani mogu poticati iz namirnica biljnog i životinjskog porekla.
TRANS MASNE KISELINE
U veoma malim količinama “prirodne” 
trans masne kiseline prisutne su u mesu preživara (krave, ovce…) i u mlečnim proizvodima.
Sintetisane, tzv. industrijske, trans masne kiseline unosimo svakodnevno u mnogo većoj količini. One nastaju u procesu hidrogenizacije
kada se tečna biljna ulja prevode u polučvrste masti kao npr. u industrijskoj proizvodnji čvrstih margarina. Prilikom tog procesa nastaju delimično hidrogenisana ulja koja sadrže puno trans masnih kiselina.
Trans masne kiseline se veoma često koriste u prehrambrenoj industriji zbog sledećih razloga: 
poboljšavaju ukus i teksturu finalnog proizvoda, njihova proizvodnja je jeftina i produžavaju rok trajanja gotovog proizvoda. 
Zbog toga što se ovakva ulja u fritezama mogu koristiti više puta, mnogi restorani i prodavnice brze hrane ih koriste za prženje i pohovanje različitih jela.
Osoba koja za doručak pojede 
jednu krofnu (3,2 g trans m.k.), a za ručak veliku porciju pomfrita (6,8 g trans m.k.), 
povećava dnevni unos trans m.k. za celih 10 grama (preporuka je manje od 1 g dnevno).
RIZICI PO ZDRAVLJE
Kliničke i epidemiološke studije sugerišu da visok unos trans masti povećava rizik zaobolevanje od: 
kardiovaskularnih bolesti, dijabetes melitusa tip II i malignih oboljenja. Smatra se da trans masne kiseline negativno utiču na 
normalno funkcionisanje ćelijske membrane. Takođe, njihov povećan unos putem ishrane dovodi do povećanja ukupnog i LDL holesterola. Sve ovo ubrzava procese ateroskleroze i posledično povećava rizik od oboljenja srca i krvnih sudova 
(angina pectoris, infarkt, moždani udar).
Namirnice koje sadrže velike količine trans masnih kiselina:
- čvrsti margarini
- keksovi, krekeri
- peciva (lisnato testo, kifle)
- pomfrit
- kolači, krofne
- pica
- grickalice (čips i dr.)
- bombone
- prženo i pohovano meso
