SENTA- Otkako je 2013. godine osnovan Spasilački tim “Tisa” iz Sente, Nandor Baranji, ronilac iz ovog grada, ali i njegove kolege, brinu o sto kilometara vodene površine i rečnim obalama, od novobečejske brane do srpsko-mađarske granice.

Najveći broj članova je iz Sente, ali među brojnom ekipom, od oko 40 entuzijasta i zaljubljenika u Tisu, ima i ljudi iz drugih potiskih mesta. Biolozi, ronioci, profesora, ekolozi, sportisti…

Ljude raznih profesija ujedinila je želja da “panonsku princezu” sačuvaju od ljudskog nemara. Baranji, predsednik Spasilačkog tima “Tisa”, kaže da rđave navike da besomučno zagađuju reka, neodgovorni ljudi očigledno nemaju namere da se oslobode:

-I dalje mi nije jasno zašto ljudi u Tisu bacaju sve što im nije potrebno. Na rečnom dnu završi ukraden bicikl, ali je još poraznije što bacaju veš mašine, zamrzivače, frižidere, razne mašine, metalne cevi, burad, tuš kabine, šasije vozila ili  automobile… Na taj način dodatno zagađuju reku.

I koliko god takvih stvari mi tokom jedne godine izvadimo, gotovo identična slika čeka nas naredne- priča Baranji. Najugroženiji delovi Tise su plaže, bilo da su uređene ili divlje. Po kupače, upravo na tim mestima, vreba i najveća opasnost:

– Ispod pontona može da se nađe zaboravljena razapeta mreža. Dešavalo se da se osoba povredi nakon skoka u reku, jer je udarila u bačen motor. Upravo su plaže i najpristupačnije ljudima koji hoće da se otarase šasije vozila ili nekog drugog predmeta. Kad ga bace u vodu, ni ne slute koliko to može da bude opasno, pa i kobno po kupače- nadovezuje se Kristijan Adžić, član Spasilačkog tima “Tisa”.

Kako saznajemo, u odnosu na prethodnu godinu, do ovog trenutka, zabeleženo je manje slučajeva davljenja, što je dobro, s obzirom da je na Tisi, ovog leta, više ljudi jer mnogi nisu mogli da, zbog poznate epidemiološke situacije, odu na more. Nekoliko beživotnih tela izvađeno je iz reke, na potezu od Kanjiže do Ade:

– Posebno je teško kad su žrtve deca, a toga je, nažalost, bilo prethodnih godina. Mesecima smo tragali za Barbarom Vitez iz Sente, kojoj se svaki trag izgubio 25. novembra 2016. godine. Telo dosad nije pronađeno. Posebno su opasni skokovi s mostova, pa i ovu priliku koristim da apelujem na ljude da to nikako ne čine.

Koliko je meni poznato, niko ovog leta nije skakao sa senćanskog, novokneževačkog ili ađanskog mosta. Neka tako i ostane, jer su posledice obično katastrofalne. Malo je onih koji znaju pravilno da skoče s mosta. Najveći broj onih koji se odluče da urade tako nešto, nikada ne dobije drugu šansu za skok sa visine od 15 metara- kaže Baranji.

(foto, Spasilački tim “Tisa” i GRADSKI)