KIKINDA- Veru Tunić (57) iz Kikinde, ostavili smo prošlog petka, dan nakon požara, uplakanu i sa silnim brigama koje su joj razjedale dušu. Sugrađanki koja živi od socijalne pomoći, a staratelj je unucima Davoru (10) i Radmili Nikoleti (11) čiji su roditelji 2011. poginuli u saobraćajnoj nesreći, danas su oči ponovo bile pune suza.
Ovoga puta, to su bile suze radosnice. Ispred kuće je stojala tek isporučena građa, dok je dvorište bilo ispunjeno “Tozinin” crepom. Radnici ove fabrike obezbedili su sve što će neimarima biti potrebno da saniraju kompletnu štetu nakon požara, koji je progutao pomoćni objekat i deo krova Verine stare kuće. Vrednost donacije iznosi oko 300.000 dinara.
Ponovo je, bezuspešno, Vera pokušavala da se izbori sa emocijama. Nije očekivala da će joj, nedugo nakon požara, pomoć ponuditi čelnici fabrike “Toza Marković”. Njenu tešku i suzama zalivene ispovest pročitali su na našem portalu. Samo koji dan kasnije, stigao je i obećan građevinski materijal:
– Hvala puno ovim dobrim ljudima. Zaista sam iznenađena. Nisam navikla na ovakvu situaciju. Uvek sam davala i pomagala. Nisam očekivala pomoć jer me je život toliko puta povredio. Htela sam da otvorim poljoprivredno gazdinstvo, ali se onda desio ovaj nesmotren nestašluk mog unuka s upaljačem. Najvažnije mi je da oni završe škole, izrastu u dobre ljude, da uspeju u životu… Vratila mi se vera u bolji život- rekla je Vera Tunić.
Primopredaji građevinskog materijala prisustvovali su Vladimir Ilić, generalni direktor fabrike “Toza Marković”, i komercijalni direktor, Miodrag Krstin. Sugrađanka Vera Tunić dobila je 3.000 komada crepa, 200 žljebnjaka, 50 specijalnih elemenenata, nekoliko kubika građe, eksere, jupol… Miodrag Krstin pojasnio je da ovo nije donacije samo fabrike “Toza Marković” nego i svih zaposlenih:
– Požar, ali i saznanje da su Verini unuci ostali bez oba roditelja nikog od nas nije ostavio ravnodušnim. Trudimo se da budemo društveno i socijalno odgovorna firma, da pomaženo našim sugrađanima i sredini u kojoj poslujemo. I još nešto. Uveren sam da kada ljudi kupuju inostrani crep i pločice, po ko zna kojoj ceni, ali i neke druge proizvode, ne vode računa o tome da te kompanija sigurno ne znaju gde se u Kikindi nalazi ulica Braće Laković. Kao što vidite, mi to dobro znamo- konstatovao je Miodrag Krstin.
Isa Kecić, porodični prijatelj i građevinac, i danas je bio u dvorištu Vere Tunić. I on se zahvalio svim ljudima dobre volje koji su baki i njenim unucima pritekli u pomoć:
-Sa Verinim sinom i još nekoliko drugara odradiću sve građevinske radove. Priželjkivao sam da popravimo bar deo krova. Sa ovim materijalom uspećemo da saniranim kompletnu štetu. Očekivali smo malo. Zahvaljujući fabrici “Toza Marković”, dobili smo sve što nam je potrebno- rekao je Isa Kecić.
