KIKINDA- Pre nedelju dana započeta konzervacija i restauracija drvenih elemenata u Suvači, donela je neobično otkriće. Mlin na konjski pogon, na početku, imao je samo jednu proizvodnu liniju, a kasnije je dodata druga. Ističući da je konzervacija i restauracija drvenih elemenata počela 29. novembra, konzervator za drvo, Jovan Petronijević, potvrdio je da će radovi trajati naredna dva meseca:
– Drveni elementi ovog kulturnog dobra Kikinde biće zaštićeni od daljeg propadanja, a Suvači vraćen stari sjaj. Već nakon nekoliko dana bilo je očigledno da je stepen devastacije drvenih delova Suvače jako visok, ali smo nakon čišćenja drvenih površina došli i do novih saznanja.
Uspeli smo da nađemo godinu kada je Suvača sagrađena ovde, kao i slova. Tek treba da otkrijemo šta znače. Primetili smo da je jedna proizvodna linija starija od druge. To znači da je mlin u početku imao samo jednu proizvodnu liniju, a kasnije je dodata druga. Samim tim, dobio autentičnost koja ga razikuje od svih ostalih mlinova- objasnio je Petronijević.
Sredinom 19. veka, samo u Kikindi i okolini, bilo je pedesetak ovakvih mlinova. Upregnuti konji obrtali su veliku drvenu osovinu. Danas je naša Suvača jedna od tri preostale u Evropi. Ovakvi mlinovi postoje još u mađarskom mestu Sarvaš i hrvatskom Otoku. Suvača je sagrađena 1899. godine u Kikindi, ali drveni mehanizam potiče iz Padeja. Mlin je 1945. nacionalizovan, kad je i prestao s radom.
Suvača je pod zaštitu države stavljena 1951. godine, a 1990. proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Dosadašnje ulaganje u Suvaču odnosilo se na hitnu intervenciju na krovu zbog prokišnjavanja pre nekoliko godina, ali ovi radovi predstavljaju prvo ulaganje u očuvanje drvenog mehanizma:
-U nekom budućem periodu ovde treba uložiti još dosta novca. Stručnjaci republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture saglasni su da je drvo suština mlina. Drveni mehanizam predstavlja jedino vredno na Suvači i upravo zato su konzervatorski radovi odabrani da se rade sada. Kad je Suvača seljena iz Padeja za Kikindu, seljen je drveni mehanizam. Sve druge delove moguće je dograditi, izgraditi, ali drvo je suština -objasnila je Lidija Milašinović, direktorica Narodnog muzeja.
Konzervatorski radovi realizuju se u okviru projekta “Mlinovi kolji melju, putevi koji spajaju-putevi mlinova”, koji je podržan IPA programom prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, a u kom je Narodni muzej jedna od pet partnera. Ukupna vrednost projekta je oko 500.000 evra.
Muzeju je pripalo oko 101.000 evra. Projekat u iznosu od 85 odsto finansira Evropska unija, dok je ostatak obezbedio Grad Kikinda. Projektom je još predviđena i izgradnja pomoćnog objekta namenjenog posetiocima Suvače, seminar “Interpretacija nasleđa” i okrugli sto “Lokalne zajednice i lokalno nasleđe”.
