KIKINDA- Do kraja marta iduće godine unutrašnjost i dvorište jedinog sačuvanog mlina na konjski pogon u Srbiji biće preporođeni, a sve u želji da Suvača domaćim i inostranim turistima postane još zanimljivija. Konačno je na red stiglo i kvalitetnije obezbeđivanje spomenika kulture, koji je pod zaštitu države stavljen 1951. godine, a 1990. proglašen za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Suvača će izrednicima postati nedostupna. Planirano je instaliranje alarma i video nadzora. Nisu to jedini utanačeni radovi. O tome šta čini okosnicu projekta “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” danas se govorilo u kikindskom Narodnom muzeju. Lidija Milašinović, direktorka ove ustanove, saopštila je da su sredstva za obnovu Suvače obezbeđena preko INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Srbija- Mađarska. Kikindskom Narodnom muzeju opredeljeno je nešto više od 101.000 evra:
– Projekat “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” započeo je 1. marta. Trajaće do 31. marta naredne godine. Sredstva će se utrošiti za uvođenje struje, vode i kanalizacije. Projektom je predviđena izgradnja objekta u dnu dvorišta, u dogovoru s republičkim Zavodom za zaštitu spomenika kulturu. Konačno će se urediti i mlinarova soba. Odobrena sredstva namenjena su i za konzervaciju i restauraciju kompletnog drvenog mehanizma Suvače. Sve ovo činimo da bi Suvača posetioca postala dostupnija- pojašnjava Milašinović i nastavlja:
– Tako će i biti. U toku radnog vremena, posetioci će moći da posete Suvaču i saznaju sve o jedinom sačuvanom mlinu na konjski pogon u Srbiji. Članicama udruženje žena, ali i našim preduzetnicima, ovaj prostor dovoljno je inspirativan za realizaciju njihovih projekata. Njihove aktivnosti dodatno će oplemeniti turističku ponudu- smatra Milašinović.
Sredinom 19. veka, samo u Kikindi i okolini, bilo je pedesetak ovakvih mlinova. U njima su se mleli žito, kukuruz i paprika, a ređe biber i cimet. Upregnuti konji obrtali su veliku drvenu osovinu. Danas je naša Suvača jedna od tri preostale u Evropi. Ovakvi mlinovi postoje još u mađarskom mestu Sarvaš i hrvatskom Otoku. Suvača je sagrađena 1899. godine. Pred Drugi svetski rat, grupa lokalnih zadrugara Suvaču je prodala Nemcu Gašparu Krimeru, a onda je 1945. nacionalizovana.
Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika Kikinde, potvrdio je da je projekat “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” plod saradnje bratskih gradova, Kiškunfeleđhaze i Kikinde, i da je vredan oko 437.600 evra.
Projektom su obuhvaćena još dva mađarska mesta i Orom kod Kanjiže. Talpai je ukazao da je stvaranje zanimljive međunarodne turističke rutu, s akcentom na sačuvanim i rehabilitovanim mlinovima i vetrenjačama u našoj i susednoj zemlji, suština ovog projekta.
Prezentaciji projekta “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” prisustvovali su i mađarski partneri. Kristina Ferenci, menadžerka projekta, potvrdila je da će oni rekonstruisati vetrenjaču u dvorištu muzeja, u Kiškunfeleđahazu:
– Svi naši dosadašnji zajednički projekti realizovani su na obostranu korist i zadovoljstvo.Kikinda nije samo naš bratski grad nego i dobar partner. Verujemo da će manifestacije u čast hleba privući pažnju ljudi s obe strane granice i da ćemo definisati jedinstvenu turističku mapu- uverena je Ferenci.
