BADEN/VIRTEMBERG- Brat je mio ma koje vere bio! Ruskoselka Nena Košćal i njen suprug Berislav, najradosniji hrišćanski praznik u Baden- Virtembergu tradicionalno proslavljaju sa prijateljima i komšijama Francuzima, Nemcima, ali i našim iseljenicima s područja eks Jugoslavije. Ni posle trideset godina života u Nemačkoj, naša sagovornica stare običaje nije zaboravila.
I ne samo što ih verno neguje, sa njima je upoznala svoje komšije Nemce, prijatelje Francuze, naše sunarodnike iz Hrvatske i Bosne, koji su i ovaj Božić proslavii sa njima. Divnu prazničnu priču portalu GRADSKI podarila je naša koleginica Dragana Starčević Ivanić. Zemljakinje u tuđini najbolje se razumeju, pa je Nena potanko ispričala Dragani kako su proveli najradosniji hrišćanski praznik:
-Na Badnji dan u kuću, po starom dobrom običaju, unosimo slamu. Verujemo da sa njom dolazi mir i Božiji blagoslov u kuću. Tu je i badnjak koji suprug unosi u naš dom, a zatim ga i palimo u dvorištu. Trpeza za Badnji dan je posna: riba, pasulj, pite. Sve domaćinski pravimo. Naši prijatelji koji su mahom stranci, oduševljeni su trpezom, ali iznad svega načinom na koji praznujemo.
Prvi put su kod nas probali česnicu. Onaj ko u česnici pronađe novčić, veruje se da će naredne godine biti “srećne ruke”. Običaj je da ga domaćin daruje i otkupi novčić koji ostaje u domu za dobro zdravlje, mir i sreću- kaže za naš portal Nena. U njenom domu sve je kao u Ruskom Selu i ovom delu Banata. To znači da na Badnje veče ne izostaju korinđaši:
-Ovim običajem su posebno oduševljena deca. Nestrpljivo iščekuju kad će u sakrivenoj slami pronaći poklončić. Darivanje je za nas jedan veliki čin. Kad vidimo osmeh i radost na njihovim licima, tada postajemo svesni koliko malo je potrebno za sreću i ispunjenje- iskrena je Nena. Božićna trpeza u njihovom domu nezamisliva je bez pečenja, sarme, kolača… Zbog krizne epidemiloške situacije odlazak u crkvu je izostao. Nena kaže da njihovim prijateljima Nemcima i dalje nije jasno zašto se Srbi poljube tri puta u obraz:
– Od davnina, naš narod kad se sretne, tri puta se poljubi u obraz. Familijom zovemo sve naše bliže i dalje rođake, a ne samo majku, oca , brata i sestru, kako je u Nemačkoj. Pokušavamo da objasnimo da je naša kultura otvorena i neposredna- priča Nena i dodaje da su njihovi prijatelji Nemci i Francuzi već dobro upoznati sa našim Božićnim običajima:
-Bog je jedan i kada želi on sve ujedini. Zato za našim stolom sede narodi različitih vera i veroispovesti , ali svi smo mi samo ljudi. Ovako se još bolje upoznajemo, a kako je društvo svake godine sve brojniji, uskoro ćemo morati još tanjira da postavljamo. Znate, to što smo daleko od domovine čini nas drugačijim. Ljubav, vera i nostalgija za rodnom grudom ovde dolaze do izražaja.
Čuvamo i negujemo ljudske vrednosti koje se, morate priznati, sve više gube. Čuvamo i poštujemo čistoću druženja i običaja. Kada kažem običaja, mislim na sve što smo naučili od roditelja. Slaviti Isusovo rodjenje, vaskrsenje i krsnu slavu nije navika. Time otvaramo vrata naše kuće doma i naših duša da prigrlimo svoje najbliže, a mislima i voljene koji su daleko- kažu Nena i Berislav Košćal.
(foto, privatna arhiva)
