Sa endokrinologom: Dr Tijana Marčeta o rizicima gojaznosti

KIKINDA- Gojaznost je hronična nezarazna progresivna bolesti čija prevalenca je globalno u stalnom porastu, pogotovo u zemljama sa niskim i srednje-niskim primanjima. Karakteriše se prekomernim nakupljanjem masnog tkiva u organizmu koje narušava sveukupno zdravlje pojedinca.

U današnje vreme gojaznost poprima karakteristike epidemije i Svetska zdravstvena organizacija je proglasila gojaznost za najveći globalni zdravstveni problem koji je vodeći uzrok raznih onesposobljenja i smrtnog ishoda, koji ne zahvata samo odraslu populaciju, nego i sve više adolescenata i dece.

U Srbiji je poslednjih deset godina trend povećanja gojaznosti. Poslednji podaci pokazuju da 54.7 odsto stanovništva naše zemlje ima prekomernu telesnu masu, a da je svaki peti stanovnik gojazan.

Najčešće je povezana sa pojavom insulinske rezistencije i dijabetes melitusa tip 2,ali i sa sindromom policističnih jajnika, poremećajima menstrualnog ciklusa i steriltetom. Gojaznost značajno povećava rizik od  bolesti koštano zglobnog sistema, ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su infarkt srca, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki, materice i iznenadne srčane smrti.

Dijagnoza

Prvi kontakt pacijenata sa gojaznošću je sa lekarom opšte medicine čija je kontinuirana edukacija od velike važnosti zbog kompleksnosti samog oboljenja. Komunikacija i motivišući (podstičući) razgovor sa pacijentom, prepoznavanje njegove želje za promenom, kao i edukacija koja omogućava adekvatno lečenje pacijenta su osnova razvijanja pozizivnog odnosa na relaciji pacijent-lekar.

Klinička evaluacija podrazumeva podrazumeva sledeća merenja:

1.Telesna masa

TM se procenjuje kada je pacijent sa što manje odeće u granicama praktičnosti i sa praznim džepovima, sve zarad izbegavanja izazivanja bilo kakve nelagodnosti i stida kod pacijenta na adekvatnoj (kalibrisanoj) skali koja meri do 200 kg.

2.Telesna visina

Visina se meri kada je pacijent izuven.

3. Indeks telesne mase

Iz te dve gore pomenute varijable izračunava se indeks telesne mase (ITM), poznat i kao Kueteletov indeks, koji se izražava u kg/m2. Gojaznost se tradicionalno definiše kao ITM iznad 30 kg/m2. Ova granična vrednost nije upotrebljiva kod dece i adolescenata (postoje granične vrednosti u odnosu na starost i pol) kao i kod određenih etničkih grupa (npr. Azijata).

4. Obim struka

Objektivno obim struka je dobar indikator abdominalne masti i koristan prediktorkardiometaboličkih oboljenja. Merenje struka se izvodi dok je pacijent lako obučen, da bi se izbegla bilo kakva neprijatnost po pacijenta.  Reference za normalni obim struka (realtivno striktne vrednosti, čak i za određene ne-gojazne i starije osobe) su <80 cm za žene i <94 cm za muškarce. Granične vrednosti koje determinišu povišen kardiometabolički rizik su >88 cm za žene i >102 cm za muškarce.

Klasifikacija gojaznosti

Klasifikacija gojaznosti primenom izračunavanja indeksa telesne mase je standardna metoda za procenu stepena uhranjenosti. Svetska zdravstvena organizacija je definisala stepene uhranjenosti u odnosu na ITM.

WHO klasifikacija gojaznosti

Laboratorijska ispitivanja

Laboratorijska ispitivanja su važan deo evaluacije pacijenta i moraju se zasnovati na kliničkoj proceni. Predstavljaju objektivno merilo koje nadopunjuje uzimanje anamneze i kliničke procene. Osim uobičajenih biohemijskiha analiza koje uzorkujemo savetuje se provera hormona štitaste žlezde, kortizol i polni hormoni ukoliko postoje problemi sa menstrualnim ciklusom ili sumnja na sindrom policističnih jajnika:

-Bitno je da napomenem da se na preglede pretežno javljaju žene i devojke,a muškarci ređe, iako je kod 45 odsto gojaznih muškaraca dokazan deficit testosterona i sledstveni problemi kao što su smanjen libido,erektilna disfunkcija i poremećaji spermograma. Testiranje pacijenata na dijabetes ili sprovodjenje OGTT su neophodni u kompletiranju dijagnoze i dokumentovanju komorbiditeta- kaže dr Tijana Marčeta, endokrinolog Opšte bolnice Kikinda.

Psihološki aspekti bolesti

Pacijenti koji su gojazni često su predmet ismevanja, osuda i stereotipa. Najčešće se javlja kao pogrešno uverenje pojedinaca da je gojaznost isključiva krivica te osobe i da je održavanje kilaže isključivo u njihovoj kontroli. Kontrola psiholoških aspekata bolesti, kao što je prihvatanje predstave o svom telu i kvalitet života pacijenata ne smeju biti zapostavljeni. Posebno se ističe važnost izbegavanja stigmatizacije, koja može da utiče na gubitak samopouzdanja i izbegavanje lečenja. U sledećem tekstu detaljno ćemoo informisati naše čitaoce o modalitetima lečenja gojaznosti.