Sa endokrinologom: Dr Tijana Marčeta o gestacijskom dijabetesu

KIKINDA- Gestacijski dijabetes (GDM) je pojava intolerancije na glukozu koja se prvi put javlja u trudnoći. Gestacijski dijabetes čini 90 odsto dijabetesa u trudnoći, a smatra se da je 16 do 20 procenata trudnoća komplikovano gestacijskim dijabetesom. Čak 60 odsto žena sa GDM imaju isto stanje u sledećoj trudnoći.

Fiziološke promene u trudnoći pogoduju nastanku gestacijskog dijabetesa kod osoba sa rizikom. U prvom trimestru trudnoće povećane potrebe i povećana senzitivnost tkiva na insulin dovode do hipertrofije β ćelija i izdašnije insulinske sekrecije. Gladovanje dovodi do brzog iscrpljivanja glikogena u jetri, zbog povećanog iskorišćavanja glukoze od strane fetusa. Hipoglikemije nisu retke. U drugom i trećem trimestru, povećava se insulinska rezistencija perifernih tkiva za 40 do 70 odsto. Insulinska sekrecija se još više povećava da bi glukoza efikasno prešla preko placente do fetusa. Nivo glikemije fetusa je 80 procenata nivoa majke. Moguć je porast glikemije našte i postprandijalno. Čak 35 do 60 odsto žena sa GDM mogu dobiti dijabetes tip 2 u sledećih 10 godina.

Faktori rizika

-Rano otkrivanje gestacijskog dijabetesa je važno radi smanjenja neonatalnog morbiditeta. Osobe sa visokim rizikom za gestacijski dijabetes su: starije od 35 godina, gojazne (indeks telesne mase>30kg/m²), sa sindromom policističnih jajnika, hipertenzijom, porodičnom predispozicijom za dijabetes, koje su ranije imale gestacijski dijabetes ili su rađale velike bebe >4kg težine.  Ovi faktori rizika prisutni su kod oko 30 odsto trudnica, ali neće sve žene sa FR razviti dijabetes tokom trudnoće- kaže dr Tijana Marčeta, endokrinolog Opšte bolnice Kikinda i nastavlja:

Dijagnoza

-U prvoj poseti ginekologu, treba odrediti da li se radi o osobi visokog rizika za GDM ili je taj rizik mali. Ako se radi o osobi visokog rizika, odmah se rade plazma glikemija našte, glikozilirani hemoglobin(HbA1c) i merenje glikemije bilo kada tokom dana. Novije preporuke su da se odmah uradi i OGTT sa 75 g glukoze. Ako se utvrdi da osoba nosi nizak rizik za gestacijski dijabetes, radi se OGTT u 24 – 28 nedelji trudnoće. Ako su vrednosti secera u krvi od 5,1 do 7 mmol/L na prvoj prenatalnoj viziti tada je suspektan rizik od GDM i neophodan je OGTT, a ako su vrednosti ŠUK-a preko 7 mmol/l našte ili u toku dana više od 11,1 mmol/l  tada je dijagnoza dijabetesa potvrđena. OGTT predstavlja zlatni standard za dijagnostikovanje GDM- ukazuje dr Marčeta.

Lečenje

Cilj terapije je postizanje najbolje moguće kontrole glikemije našte i posle obroka, uz istovremeno izbegavanje hipoglikemija i obezbedjivanje sigurnosti majke i fetusa.

Medicinsko-nutritivna terapija

Predstavlja prvi korak u lečenju GDM.  Najveći broj trudnica postiže ciljne vrednosti samo primenom medicinsko-nutritivne terapije i ne zahteva primenu lekova. Prvi korak je edukacija o adekvatnoj ishrani. Plan ishrane treba da zadovolji adekvatan kalorijski unos i da obezbedi adekvatan fetalni rast, da povoljno utiče na mentalno zdravlje i održi optimalnu kontrolu glikemije. Adekvatna ishrana treba da sadrži proteine 1,5-2g /kg ITT, 50-55 odsto ugljenih hidrata,od čega su do 30 g dijetetska vlakna imasti do 30 procenata.

Preporučuje se porast od 12 do 14 kg tokom cele trudnoće. Fizička aktivnost je neophodna-osim ako ne postoje neke od akušerskih komplikacija(krvarenje, rizik od pobačaja, prevremenog porodjaja itd). Preporuka je sprovoditi aerobne vezbe umerenog intenziteta, najmanje tri puta nedeljno tokom 30-60 minuta. Istraživanja su pokazala da je rizik od GDM za 56 % smanjen kod zena koje su se pre trudnoće bavile fizičkim aktivnostima.

Primena oralnih hipoglikemika

Rezervisana je za trudnice koje su i pre trudnoće koristile metformin u terapiji infertiliteta u okviru sindroma policističnih jajnika, kod žena koje su imale pregestacijski DM, za gojazne trudnice koje imaju izraženu insulinsku rezistenciju ili za one žene koje odbijaju insulinsku terapiju. Metformin smanjuje porast TT tokom  graviditeta kod žena sa PCOS , smanjuje insulinsku rezistenciju i  samim tim  rizik od  pojave  GDM, smanjuje rizik od preeklampsije. Nema konsensusa o dužini uzimanja metformina. Neki lekari ostavljaju metformin tokom cele trudnoće, a neki samo u prvom trimestru. Primena drugih lekova za dijabetes u trudnoći se ne preporučuje.

Insulinska terapija

Ukoliko se dijetom ne postignu terapijski ciljevi uvodi se insulin. Preparati insulina ne prelaze u placentu i smatra se bezbednim lekom i terapijom izbora. Uvodi se ako posle dve nedelje medikamentozno-nutritivne terapije nije postignut cilj. Insulin se uvodi i na početku lečenja ako se vrednosti glikemije inicijalno preko 7 mmol/L.

Rizici po novorođenče

Trudnoća komplikovana GDM nosi povećan rizik od fetalnog/neonatalnog morbiditeta/mortaliteta kao sto je makrozomija ploda, kongenitalne malformacije ploda, neonatalne hipoglikemije, prevremenog porodjaja ibtrauterine smrti ploda. Termin završetka porodjaja predmet je stalnih debata. Savetuje se vaginalni porođaj ili carskim rezom ako je indikovano izmedju 37 i 38 GN. Porođaj pre 37 indikovan je ako postoje metaboličke ili bilo koje maternalne ili fetalne komplikacije.

Praćenje nakon porođaja

Sve porodilje sa dijabetesom potrebno je podsticati na dojenje, imajući u vidu nutritivne i imunoloske benefite za novorođenče. Nakon porođaja 95 odsto trudnica ce vratiti normalan glikemijski status. Skrining za dijabetes tip 2 vrši se 4- 12 nedelja nakon porođaja. Svake treće godine rade se testiranja za rano otkrivanje predijabetes ili dijabetesa.