Sa endokrinologom: Dr Tijana Marčeta o dijabetesu melitusu tip 2

KIKINDA– Diabetes mellitus je sindrom koji karakteriše hronična hiperglikemija i poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina povezan sa apsolutnim ili relativnim deficitom insulinske sekrecije i/ili delovanja insulina.

 Nacionalni vodič kliničke prakse, 2012.

Dijabetes melitus (šećerna bolest) predstavlja globalnu nezaraznu epidemiju koja pogađa sve veći broj ljudi, naročito u zemljama u razvoju. Približno 600 milona odraslih osoba u svetu živi sa dijabetesom, od čega je oko 800.000 u Srbiji. Dodatno nas zabrinjavaju podaci da na jednu registrovanu osobu dolaze 3 neregistrovane obolele osobe.  Više od 90 procenata obolelih ima tip 2 dijabetesa. Iako se u ranijim godinama smatralo da je bolest starijeg stanovništva, porast broja obolelih ispod 40. godine života povećan je za 10 odsto u poslednjih 5 godina.

Ova bolest nije samo zdravstveni, već i ekonomski i socijalni problem, pogađa većinom siromašne ljude i ljude izložene stresu i nemaštini. Posebno zabrinjavajući je podatak da je jako velik broj preminulih od ove bolesti u Srbiji, a da je u odnosu na Evropu smrtnost dvostruko veća od evropskog proseka.

Faktori rizika

Ova bolest je multifaktorijalna, a neki od glavnih faktora rizika su porodična istorija dijabetesa, gojaznost, nezdrav način ishrane, fizička neaktivnost, starost, povišen krvni pritisak, istorija dijabetesa u trudnoći. Primetno je da su neki od navedenih faktora podložni korekciji, što znači da zdrave navike mogu značajno smanjiti rizik od oboljevanja i same progresije bolesti.

Dijagnoza dijabetesa

-Dijagnoza je laka. Postavlja se na osnovu plazma vrednosti glikemije našte koja je veća ili jednaka 7 mmol/l i koja je kod asimptomatskih osoba dva puta izmerena. U osoba sa simptomima dijabetesa, izmerena vrednost od 11 mmol/l bilo kada tokom dana,potvrđuje dijagnozu. Normalan nivo glikemije je 5.6 mmol/l. Za osobe koje imaju povišenu glikemiju našte (5.6 – 7.0 mmol/l) radi se oralni glukoza tolerans test (OGTT) sa 75 grama  glukoze. Nekada se i samomeračem u kućnim uslovima može otkriti da neko ima dijabetes tip 2. To se veoma često događa u porodicama gde jedan član ima dijabetes.

Često ta osoba insistira da se izmeri šećer gojaznom članu porodice, ili onom koji je stalno pod stresom ili se dešava da se izmeri šećer komšiji ili prijatelju. Ako se otkriju povišene vrednosti, osoba se mora uputiti u Dom zdravlja. Dijagnoza se od 2009. godine može potvrditi i kroz vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) koji je jednak ili već i od 6,5 odsto. Glikozilirani hemoglobin (HbA1c ili A1c) je  je danas najpopularniji marker metaboličke kontrole dijabetesa, bez kojeg se ne može doneti terapijska odluka.

Predijabetes

Termin je novijeg datuma. Definisan je 2002. godine kao stanje koje nosi veliki rizik za dijabetes. U predijabetesu postoji viši nivo šećera u krvi, nego što je normalno. Međutim, taj nivo nije toliko visok da zadovoljava dijagnozu dijabetesa tip 2. Dva stanja spadaju u predijabetes: intolerancija glukoze i povišena glikemija našte. Intolerancija glukoze je stanje kada postoji povišena glikemija pri opterećenju sa glukozom.

Otkriva se oralnim glukoza tolerance testom, kada su vrednosti glikemija u drugom satu7.8 – 11 mmol/l. Takve osobe mogu da izmere povišen šećer i nakon obilnog obroka ili posle slatkiša. Ne moraju da imaju povišen šećer pri buđenju. Povišena glikemija našte je stanje kada je glikemija na buđenju između 5.6 i 7.0 mmol/l.

Simptomi

-Kao i kod tipa 1 simptomi uključuju ekstremno žeđanje i suvoću usta, učestalo mokrenje, gubitak težine uz pojačan apetit, umor, usporeno zarastanje rana, osećaj peckanja ili utrnulosti kože ekstremiteta, zamućen vid. Dijabetes tip 2 može dugo ostati nedijagnostikovan. Razlog je u nedostatku simptoma. Kada se dijagnostikuje, često su prisutne vaskularne komplikacije. Smatra se da bolest postoji duže vremena pre pojave simptoma,a nekada i prve manifestacije novootkrivene bolesti mogu biti veoma dramatične kao što su dijabetesna ketoacidoza, gangrena ili drugi kardio i cerebrovaskularni događaji kao posledica dugotrajne i nelečene bolesti- kaže dr Tijana Marčeta, endokrinolog Opšte bolnice Kikinda.

Koga treba testirati?

Danas se ide ka sve širem i ranijem skriningu.  Prema ADA vodiču jednom godišnje testiramo sve osobe starije od 35 godina, bez obzira na faktore rizika. Testiramo i mlađe osobe ako su gojazne i imaju neki od faktora rizika kao što su istorija kardiovaskularnih bolesti, najbliži srodnici sa dijabetesom, ako imaju povišen pritisak ≥ 130/80 mm Hg, dislipidemiju ili neki od kliničkih stanja povezanih sa  insulinskom rezistencijom-acanthosis nigricans, masna bolest jetre.

Potrebno je testirati i sve ženske osobe koje imaju dijagnozu policističnih jajnika. Ukoliko su rezultati u granicama normale, potrebno je ih je ponoviti u periodu od minimum tri godine, a i ranije u ukoliko je potrebno. Kod osoba koje već imaju dijagnozu predijabetesa potrebna je kontrola jednom godišnje.