KIKINDA- Zahvaljujući razumevanju Mileta Krajinovića iz Ruskog Sela, kustosi Muzeja Vojvodine dobili su alate i razne predmete koji datiraju između dva rata, dok su na tavanu zatekli pregršt predmeta za koje ni sami meštani nisu znali da se tamo nalaze:

– To su ovi prelepi sanduci, ali i brojni alati  stolarske i kolarske radionice. Svi predmeti potiču iz Amerike. Doneli su ih ljudi koju su tamo stekli određeni kapital.

U Rusko Selo su doneli nešto što Vojvodina do tog trenutka nije poznavala. I sama kuća je urađena po uzoru na američki stil izgradnje. Sastoji se od hodnika i četiri sobe.

Iz hodnika se ulazi u svaku sobu, a kvake i prozori takođe su doneti iz Amerike- rekao je Bogdan Šekrlić, muzejski savetnik Muzeja Vojvodine, nakon otvaranja izložbe “Strma ravnica- sto godina od kolonizacije Vojvodine 1921. godine”.

Kikinđani, ali i meštani okolnih sela, do 10. aprila mogu da pogledaju izložbu koja svedoči o jednoj epohi, odnosno sto godina od kolonizacije Vojvodine. Rukoselcima će, sasvim sigurno, biti posebno interesanta, s obzirom na autentične alate i druge predmete čiji su vlasnici bili njihovi preci:

– Sve predmete su naše kolege prethodno očistili i pripremili za izložbu. Veoma je bitno i što smo na ovaj način stekli mrežu saradnika. Uvek su bitni ljudi, pa se nadamo da će iz naše saradnje proisteći jedna mala etno- istorijska postavka  Ruskog Sela- dodao je Šekarić. On i Dimitrije Mihajlović, kustos istoričar, autori su izložbe “Strma ravnica- sto godina od kolonizacije Vojvodine 1921. godine”:

-Kolonizacija je povezana sa srpskim dobrovoljcima iz Prvog svetskog rata, koji su imali pravo da potražuju zemlju. Kraljevina je tako i učinila, pa su 1921. kolonizovali Vojvodinu.

Na ovo područje su stigli ljudi iz dinarskih i drugih krajeva. Osnovano je 91 naselje, a mi smo u prethodnih godinu dana, spremajući ovu izložbu, obišli tridesetak mesta širom Vojvodine.

Uspeli smo da sakupimo materijal i pretočimo ga u izložbu koja je posvećena kolonistima, njihovim potomcima, našim precima i predmetima koji su sačuvani iz tog perioda- naveo je Mihajlović.

Ovom izložbom su njeni autori osvetlili jednu potpuno nepoznatu temu, rekao je generalni sekretar Matice srpske, dr Milan Micić. Prema njegovim rečima, kolonistima nije bilo lako, pa su zbog teških i nehumanih uslova života, deca do dve godine starosti, nažalost, masovno umirala:

-Tokom prvih deset godina kolonizacija, čak 80 odsto preminulih su bila deca tog uzrasta- naveo je, pored ostalog, autor knjige “Kuća i hleb- kolonistička porodica 1921- 1941”, koju je predstavio Kikinđanima.