KIKINDA- Jednoj Maji od jednog Neše! Nenad Čavić iz Mokrina, dojezdio je na belom i okićenom “tomosu automatiku” u Kikindu, samo da bi, kao i prethodnih godina, obradovao i darivao Maju Marinkov.
Kasnio je Neša iz opravdanih razloga zbog malog defetka, ali za prave i plemenite stvari nikada nije kasno. Naročito za ovako nešto. U odori Deda Mraza, pravo iz Mokrina, na 42. rođendan, Neša se dovezao na periferiju Kikinde, pravo
u ulicu Rade Trnića. Nestrpljivo je pre toga, u nekoliko navrata, Maja izlazila ispred kuće, čudeći se što Neša kasni. A, onda se, na njeno ogromno zadovoljstvo, pojavio na okićenom mopedu:
-Gde si Nešo? Šta je bilo sa tobom?- radoznala je bila Maja i poletela mu u zagrljaj. Za nekog ko poslednjih godina, svake godine u ovo vreme prati dirljiv susret jedne posebne devojke i jednog posebnog čoveka, reči su suvišne.
Ipak, pitali smo Nešu zašto svake godine, pešice, na trotinetu, a ovoga puta, na mopedu, ne propušta druženje sa Majom:
– Između nas se razvio poseban odnos, nakon što sam joj prvi put doneo paketić. Taj zagrljaj, oduševljenje i Majine reči zahvalnosti, opredelile su me da je obradujem svakog 2. januara, na moj rođendan. Lepši rođendanski poklon ne mogu da zamislim i uvek mu se iznova radujem. Tada sam joj obećao da ću dolaziti. Uostalom, kakav bi to i Deda Mraz bio, pa da obećanje ne ispuni- priznao je Neša.
U Kikindu je iz Mokrina dva puta pešačio do Majine kuće, a prošlog januara stigao na trotinetu. Ovoga puta se odlučio za već raritetni moped:
-Dolaziću kod Maje i narednih godina. Odosmo sad da se ispričamo, popijemo kaficu i otvorimo paketić- poručio je širokogrudi Mokrinčanin.
