MOKRIN- Poznato TV lice, novinar i autor dokumentarnog filma „Tura do Strazbura“, Radovan Seratlić, u Mokrinu je sa publikom podelio iskustva, izazove i anegdote sa četrnaestodnevnog putovanja biciklom od Novog Sada do Strazbura, koje je prešao zajedno sa grupom od 80 studenata iz četiri univerzitetska centra:
– Odluka da snimimo film doneta je kada smo shvatili da bi bilo šteta da više od sto sati materijala propadne, a da ne bude pretočeno u jednu priču. Dok smo montirali film, rekao sam koleginici Ani Ristović da mi je bilo lakše da 14 dana vozim bicikl i izveštavam nego da ga montiramo u Beogradu.
Imali smo između 15 i 20 uključenja svakog dana. To je naporno i u redovnim okolnostima, ali ne mogu da kažem da mi je bilo teško, jer me je energija studenata nosila. Jedino je nedostajalo sna. Budio sam se oko pola pet ujutru- prisetio se Seratlić. Boravak u Mokrinu iskoristio je i da prvi put proba čuveni mokrinski lisnati sir:
– Mnogo mi se dopada. Volim malo jače ukuse. Da smo ga imali tokom vožnje do Strazbura, sigurno bi nam prijao, jer smo danima živeli na bananama i proteinskim čokoladicama. Toga smo se već zasitili, pa su nas čorbe i druga kuvana jela, koja su se služila iz ovog crvenog kamiona, posebno radovala.
Taj kamion danas u meni budi lepa sećanja. Ne mogu da verujem da mi jedno motorno vozilo izaziva toliku nostalgiju.
Kod Tanje i Miše Tanovića uvek smo tražili okrepljenje, a ono je stizalo upravo iz tog crvenog kamiona- rekao je Seratlić. Na pitanje da li bi ovakvo putovanje moglo da se ponovi, odgovorio je da se nada da za tim neće biti potrebe:
– Mislim da je ono što su uradili moji mlađi saputnici bilo više nego dovoljno. Ipak, neke stvari kod nas i u evropskim institucijama odvijaju se sporije nego što bismo želeli. Društvo u Mokrinu pravile su mi koleginice i kolege Irena Štikovac i Filip Vidojević iz emisije „Među nama“, kao i montažeri Aleksandar Korićanac i Ana Ristović.
Ovaj film je prerastao u svojevrstan pokretni festival. Do sada je prikazan u više od 30 mesta, najviše u Vojvodini, ali i u Pirotu, Kragujevcu, Čačku… Ovde smo lepo primljeni, a koliko sam shvatio, vaša policija su vaše komšije sa kojima se sutra možete sresti na ulici i popiti kafu. Mala mesta ipak čuvaju taj poseban osećaj zajedništva- ocenio je Seratlić.
Film „Tura do Strazbura“ ne prikazuje samo putovanje, već donosi i svedočenja studenata biciklista, lekarskog tima, kao i pripadnika naše dijaspore koji su ekspediciju dočekivali i ispraćali širom Evrope.
Studenti Veljko Ivanišević i Katarina Milankov preneli su publici svoja iskustva sa, kako kažu, nezaboravnog putovanja:
– Tokom vožnje do Strazbura bila sam okružena izvanrednim ljudima. Nas devet devojaka činile smo jednu grupu i sve smo od prve probne vožnje ostale zajedno do kraja. Da se tada prijavilo još devojaka, sigurna sam da bi i one bile deo naše ekipe. U Minhenu su nam dali roze prsluke kako bi se znalo da smo devojke- kroz osmeh je ispričala studentkinja.
Gosti tribine bili su Nikica Ovotrlov iz Stapara, majka Andreja i Elene, učesnika “Ture do Strazbura”, ali i Miloš i Katarina Brestovački. Bračni par iz Slovačke je tokom putovanja pratio ekspediciju i pripremao obroke za studente i prateći tim:
– Treba da se ugledamo na ove divne i hrabre mlade ljude. Naša najveća motivacija bila je činjenica da je 80 roditelja imalo poverenja da svoju decu pošalje na put dug 1.400 kilometara. Mi smo prešli stotinak kilometara samo da im odnesemo hranu. To je bio naš doprinos njihovoj velikoj misiji- rekao je Miloš Brestovački.
