KIKINDA – Ne ponose se naši raketaši samo obaranjem taktičkog bombardera F-117A kao i višenamenskog lovačkog aviona F-16C kojim je tada pilotirao aktuelni komadant USAF – američkog ratnog vazduhoplovstva, general Dejvig Godfrejn. U drugom izdanju knjige “Pad noćnog sokola”, pukovnik Slaviša Golubović, opširnije će se pozabaviti onim što se desilo 20. maja 1999. godine. Tada je, prema rečima autora čuvene knjige, pogođen i skupoceni stelt bombarder B-2A.
– U to vreme je F-117A koštao oko 45 miliona dolara, dok je B-2A bio čak pedeset puta skuplji. Tvrdim da su Amerikanci izgubili ovaj avion, koji nije pao na našu nego na teritoriju susedne države. Naravno, američka vojska nikada nije priznala da je ostala bez tog bombardera, kao što nikada nije potvrdila da smo im ratne 1999. pogodili još dva F 117A. Drugo izdanje knjige “Pad noćnog sokola” trebalo bi da se u prodaji pojavi tokom marta. Imam strahovito jake argumente da smo s neba skinuli B-2A – potvrdio je našem portalu pukovnik Slaviša Golubović.
On je istorijske događaje u prvom izdanju knjige potkrepio autentičnih izjavama neposrednih aktera drame na našem nebu, ali ih je u društvu dvojice heroja i saboraca, još lepše dočarao na tribini koju je organizovao Gradski odbor Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. Kikinđani su iz prve ruke čuli šta se desilo 27. marta 1999. godine, kada su članovi borbene posluge 3. raketnog diviziona 250. raketne prigade PVO oborili “nevidljivog”. Ovi hrabri ljudi i njihovi saborci bili su iznenađeni onim što se desilo četvrte ratne večeri:
– Najkraće rečeno, pokazali smo da se svaka odlučna zemlja može suprotstaviti agresoru, da svaki vazduhoplov može da se obori i da nema nevidljivih aviona. Nismo im samo oborili taj aparat. Srušili smo im ceo koncept. Obaranja F-117A je bio veliki gubitak za Amerikance. Nastojali su na sve načine da domaćoj javnosti objasne kako je do toga došlo. Insistirali su na tome da i avion nismo videli na radaru, nego da je pao zbog tehničkog kvara, ili da je pogođen topom. Naravno, to nije tačno. Zato u knjizi možete pročitati i izjavi pilota Dejla Zelka sa kojim sam razgovarao. On je tada imao predosećaj da će nešto loše desiti – ispričao je pukovnik Slaviša Golubović.
Kikinđani su sa divljenjem ispratili i svedočenje potpukovnika Senada Muminovića, oficira za vođenje raketa borbene posluge. Sudbonosne večeri on je pritisnuo dugme i lansirao raketu nakon koje je F-117A pao:
Osnovna emocija u situaciji kad je čovek izložen životnoj opasnosti jeste strah. Ključno je da se taj strah kontroliše, ali nas on nije paralisao. Učinili smo da “nevidljivi” bude vidljiv u buđanovačkom blatu. Postoje različite informacije koliko je NATO aviona oboreno 1999. godine. Sigurna su ova dva, ali je s obzirom na naša dejstva bilo još pogođenih i oštećenih aviona. Evidentno je da je suprotna strana nastojala da minimizira naš učinak kako bi opravdala gubitak tako značajna dva aviona – rekao nam je pukovnik Senad Mumimović.
Dramatične događaja na našem nebu, ali i slozi i obučenosti 3. raketnog diviziona opisao je i pukovnik Boško Dotlić. On je u to vreme bio rukovalac gađanja borbene posluge koja je oborila F-16CG:
Ovakve tribine i susreti sa ljudima i nama puno znače. U prilici smo da ih upoznamo sa svim detaljima vezanim za obaranje aviona, ali i našoj posvećenosti, obučenosti i velikom drugarstvu. Poverenje i timski duh su u ovom poslu od presudne važnosti. Srbija mora da nabavi neki novi raketni sistem. Koji će to sistem biti, zavisi od mnogo faktora. Ne sumnjam da će se napraviti dobra procena- kazao je pukovnik Boško Dotlić.
