KIKINDA- Druga kuća! To je za čuvenu pijanistkinju i našu sugrađanku, Jaminku Stančul, kako kaže, bila i ostala Osnovna muzička škola “Slobodan Malbaški”. Koncertu upriličenom povodom obeležavanja jubileja, sedam decenija postojanja i rada ove škole, prisustvovala je i ona.
Sa oduševljenje je ispratila nastupe nastavnika i bivših učenika škole u kojoj je načinila prve muzičke korake.
Koliko joj znači što je ponovo u društvu prijatelja, posvedočio je zagrljaj sa direktorkom Margitom Detari i prijateljski razgovor sa njoj. Našla je Jasminka Stančul vremena i za novinare. Prisetila se kako je ispod breze na ksilofonu vredno vežbala i maštala da postane učenica te škole:
– U to vreme, još sam išla u zabavište. Ponovila sam pesmicu koju mi je vaspitačica dala da odsviram na ksilofonu.
Uradila sam to bez greške. Njoj je to bio znak da bi trebala da upišem Muzičku školu. Imala sam šest godina i došla na prijemni ispit. Uradila sam sve kako treba, ali me nisu primili, uz izgovor da sam još mala.
Mama mi je kupila ksilofon. Satima sam vežbama ispod naše breze u Bregalničkoj ulici. Nakon godinu dana, ponovo sam otišla na prijemni ispit. I opet su mi rekli da sam mala. Međutim, nastavnica solfeđa, Vukica Terzin, nije tako mislila. Tako sam se i upisala.
Prvo sam naučila note, a posle slova. Tada je Muzička škola postal moj drugi dom- prisetila se Jasminka Stančul i naglasila da nije izostajal sa časova ni kad je bila bolesna i imala temperaturu:
-Uvek kad dođem u Kikindu, a to nije često, prođem pored te zgrade. Za nju me vežu lepe uspomene. Mladim ljudima koji vole muziku savetujem da ne odustaju.
Uz rad i ljubav sve je moguće- poručila je Jasminka Stančul, koja je nakon završene Akademije umetnosti u Novom Sadu i specijalizacije u Ženevi, a potom i osvajanja Betovenove nagrade, ostala u Beču.