KIKINDA- U noći između 31. maja i 1. juna, te ratne 1999. godine, na meti NATO aviona našla se kasarna “Servo Mihalj”. Sećanja Save Orelja, penzionisanog oficira, ali i Nedeljka Miladinova, rezervnog kapetana prve klase, još uvek su sveža na ono što se tada dogodilo.
Prema njihovom svedočenju, iz italijanske baze Avijano, na zadatak je te noći poletela grupa aviona NATO alijanse. Bila je to lovačko bombarderska eskadrila vojske Španije. U vazdušni prostor naše zemlje ušli su Hrvatske. Nakon što su kod Iđoša izbacili dva rezervoara goriva, usledio je raketni napad..
Jedna je pala na magacin za municiju, a dve na Centar za obuku pasa. Poslednja je završila u obližnjoj njivi našeg sugrađanina Stevice Radulaškog.
Projektil težak između 400 i 600 kilograma još uvek se nalazi pod zemljom. Srećom, bombardovanje je prošlo bez ljudskih žrtava. Ranije je iz kasarne izmešteno ljudstvo, borbena tehnika i oružje, a u objektu je ostalo 12 vojnika.
Nedeljko Miladinov je nakon raketiranja kasarne “Servo Mihalj” zatekao ogromne kratere. Na platou ispred spomen ploče sa imenima nastradalih u ratova 90-tih i tokom NATO agresije na SRJ, i skulpture “Tuga”, povodom 22 godine od ovog događaja upriličen je komemorativni skup.
Vladimir Radojčić, predsednik Skupštine Srpskih ratnih veterana Kikinda, kaže da se članovi ovog udruženja trude da sačuvaju sećanja na sve žrtve i stradanja tokom ratnih godina:
-Možemo da oprostimo, ali ne i da zabovimo, zbog nas samih i budućih generacija. Zahvaljujem se svima koju su danas došli da upale sveće i polože cveće.
Venac i cveće položila je delegacija lokalne samouprave, SUBNOR, rezervne vojne starešine i sugrađani- saopštio je Radojčić . Predsednik gradske Skupštine, Mladen Bogdan, konstatovao je da naš grad nije izbegao ovaj, kako je naglasio, varvarski čin NATO alijanse:
– Srećom, nije bilo ljudskih žrtava, ali će ta noć i strah koji su građani osetili, večno da se pamti. To jeste crni datum u istoriji Kikinde. Upalili smo sveće i odali poštu sugrađanima čija su imena uklesana na spomen ploči kraj skulpture “Tuga” – konstatovao je Bogdan.
