KIKINDA- Zbog neuobičajeno toplog novembra, sove utine još se nisu u većem broju sjatile na stabla u centru grada, ali će se njihova populacija u najvećem urbanom zimovalištu na svetu povećati sa prvim mrazevima i osetnijim padom temperature.
To je ocena Milana Ružića, izvršnog direktora Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Njemu i ornitolozima danas su u prvom probnom brojanju sova, u okviru “Sovembra”, pomagali kikindski osnovci i srednjoškolci. Članovi “Sova patrole” izbrojali su više od 180 utina. Na granama ogromnog kestena, kod pravoslavnog hrama Svetog Nikole, evidentirano je najviše sova utina, čak 49.
Aleksa Rotarov iz Kikinde, učenik Ekonomsko-trgovinske škole, naoružan dvoglednom, pedantno je brojao sove. Veoma mu se, kako priznaje, svidelo sve što je o životu sova utina čuo od Milana Ružića. Učešće u “Sova patroli” doživeo je kao novo i dragoceno iskustvo:
– Sove su zaštitni znak Kikinde i veoma mi se sviđaju. Malo manje mi se dopada što postoje ljudi koji sove uznemiravaju galamom i petardama. Upravo sledi period kad će neodgovorni bacati petarde.
I druge životinje ne trpe takvo uznemiravanje. Molim sugrađane da to ne čine. Poznato mi je da postoji posebna gradska odluka kojom je centar Kikinde zaštićen kao najveće zimovalište na svetu. Zabranjeno je orezivanje stabala i seča na kojima se gnezde- ispričao je član “Sova patrole”.
Kikinđani su saradnju sa Milanom Ružićem započeli još 2007. godine. Četiri godine kasnije, organizovana je prva internacionalna konferencija o monitoringu i zaštiti ovih ptica, kojoj su prisustvovali predstavnici 22 države.
Upravo je ovaj stručnjak i najzaslužniiji za promociju Kikinde kao najvećeg urbanog staništa sova utina na svetu. Nemerljiv je Ružićev doprinos i što je ekipa BBC, u dva navrata, boravila u našem gradu i snimila priču o odnosu Kikinđana prema ovim pticama. Ružić uvek nadahnuto priča o sovama. I sad je bilo tako:
– Sove utine donose dolare, evre, jene i ostale valute. Eko turizam je najbrže rastuća grana turizma, ali koristi od ovih ptica najviše imaju poljoprivrednici. Ako vam kažem da jedna porodica sova utina godišnje pojede čak do 8.000 glodara, a da svaki glodar slisti ili zagadi oko dva kilograma stočne hrane, jasno je da se na taj način sačuva čak 16 tona stočne hrane.
Ta količina dovoljna je da se othrane dve visokomlečne hrane koje, prosečno, daju 10.000 litara mleka. Možda vam je sad jasniji njihov doprinos u zaštiti životne sredine. Zato ih ne treba dirati i uznemiravati. Osim u centru Kikinde, u većem broju, sova utina ima u Bašaidu, Mokrinu, Novom Miloševu i drugim mestima ovog dela Banata- naveo je ovaj stručnjak.
Sove su zadivile i jednog Japanca. Masahiko Otsuka, novinar i prevodilac živi u Beogradu, a o najvažnijim dešavanjima u Srbiji redovno izveštava sunarodnike:
-Dve i po godine kreiram jutjub kanal i slikom i rečju izveštavam o turističkim biserima vaše zemlje. Sova utina ima i u Japanu, ali nisu prisutne u svakodnevnom životu mojih zemljaka.
U Kikindi je ipak drugačije, jer je ovde izražena bliskost između ljudi i ptica. Prvi put sam u vašem gradu, mada dosta dugo živim u Beogradu. Utisci su pozitivni. Građani Srbije su veoma gostoljubivi. Japanci znaju i da preteraju u radu. Marljivi jesu, ali žive pod stresom. Najbolje je naći zlatnu sredinu- kazao je Otsuka.
(foto, Čedomir Vujanić i GRADSKI)
