KIKINDA- Slika svinjokolja, ili kako se u Banatu kaže disnatora, sve se ređe viđa u vojvođanskim kućama. U vreme stare Juge sve je bilo drugačije, a za gice bi ovo i bukvalno bio “black friday”.
Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem 29. novembrs u svim republikama nekadašnje zajedničke države, osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002. godine, kada je i kod nas ukinut.
Nekada, u kako kažu, stara dobra vremena, upravo je 29. novembar predstavljao važan datum u godini, dan kada se pripremaju meso i mesne prerađevine za hladne zimske dane. Ritual je manje više bio isti. U ranim jutarnjim satima okupe se komšije, prijatelji i rodbina u kući domaćina i to je znak da svinjokolj može da počne:
-Prvo se popiju rakija i kafa, a onda idemo da hvatamo svinče. Zakoljemo ga, onda opet mora da se popije jedna čašica, i tako dalje.
Svako zna šta mu je posao, onaj što prlja-prlja, onaj što nosi slamu-nosi slamu, onaj što pere čeka da pere. Jedino flaša je zajednička, a posao svako ima- našalio se mesar Dragoljub Mojsin, prisećajući se starih dobrih vremena.
Dok grickaju kožuru, majstori seku slaninu za čvarke, a potom ih tope, odvajaju šta treba za barevinu, oblikuju šunku, seku krmenadle i šnicle, pripremaju meso za mlevenje, od kog će kasnije nastati kuleni i kobasice:
-Za dobru kobasicu nema tu puno pametovanja. Ide beli luk, paprike što manje, jer ona može samo da pokvari, zatim biber, so i to je to. Mešate dok se ne umorite. Kad se masjtor umori, onda je gotovo- objasnio je Sava Mojsin, koji je u svojoj karijeri bezbroj disnotora prošao.
Važnu ulogu u svinjokolju imaju domaćice kuće u kojoj se on i pravi. Dok majstori napolje obrađuju meso, one poslužuju goste, prirpemaju doručak, mese salenjake, čiste luk, a usput paze i da meso u rerni ne zagori:
Žena je nosila svašta na leđima, jer trebalo je priprema da se odradi, da se skuva, ispeče, aranžira, da se operu ti sudovi, a sve je masno i teško se pere. Nije bilo kao danas bojlera, nego se grejala voda- prisetila se svog detinjstva Melinda Šegan.
U neka stara vremena, noć pred disnotor deca nisu spavala zbog uzbuđenja, a gostima su se postavljali tanjiri za slavu namenjeni. To je bila velika stvar za domaćina.
U neka stara vremena, druženje uz pomalo rada, bilo je mnogo više na ceni. Sad su neke druge stvari na ceni, a “podriguša”, neubedljivih čvaraka i kobasica iz mega marketa, ima u izobilju. To nije to…
(foto, Goran Birimac i GRADSKI)
