MOKRIN- Aktuelni svetski prvak u tucanju farbanim kokošijim jajima, Dušan Prodanov, Mokrinčanin na privremenom radu u Novom Sadu, tužan je što u nedelje, na Vaskrs, neće biti u prilici da odbrani titulu.
Iskreno je razočaran što je ove godine korona nadjačala nadaleko poznatu manifestaciju, ali i što najveći hrišćanski praznik neće obeležiti u roditeljskom domu, sa majkom Katom i ocem Jeftom. Dušan je lane, u velikom finalu, potucao četvorostrukog pobednika, zemljaka Živicu Blažića:
-Šta ti je sudbina. Živica je ratne 1999. postao svetski prvak, a ove godine nismo u mogućnosti da održimo takmičenje. Osećanja su podeljena, ali bih ipak prednost dao struktnom poštovanju distanciranja. Uskrsa će biti, zdravlje svih nas je u ovom trenutku ipak najvažnije. Ne želim da pretim, ali smo ove godine imali izuzetno tvrda kokošija jaja iz našeg dvorišta, možda jaka kao nikada ranije.
Mi se spremamo da za jedno mesec dana odmerimo snage. Tucaćemo se za našu dušu, revijalno, bez publike, čisto da ispoštujemo tradiciju. Nekako mi najteže pada što u nedelju neću biti s roditeljima i najmijima. Praznik ću s devojkom provesti u Novom Sadu- kaže za naš portal trostruki svetski prvak. Mladi komercijalista je 2005. i 2012. godine ostvajao titule šampiona.
Ni Jefta Prodanov Bačika, dekan Akademije za biranje najtvrđih jaja, ne miri se sa činjenicom da je korona pomutila planove Mokrinčanima. Za šalu uvek spreman Bačika primećuje da je ovaj svet stalno na nekim iskušenjima:
– Il je mleko aflatoksično, il su krave lude, il ptice trese grip. Sad su, izleda, na red stigli slepi miševi. I ove godine, odvojili smo 200 mlogo jakih jaja. Supruga Kata ih je ofarbala i sad nas dvoje sedimo i gledamo u jaja. Srce me boli, jer imam tridesetak s ubitačno tvrdom ljuskom. Kad je bilo bombardovanje, izašli smo na Varoški trg i potucali se. Sad smo zablindirani. Kad sve ovo prođe, odmerićemo snage.
Znate, mi se moramo potucati, kao što moramo umreti. Moraćemo da rešimo ko ima najtvrđe jaje i tačka, jer sad svi prete i govore kako imaju jaka jaja- ukazuje Bačika i dodaje da će nekoliko tvrdih primeraka morati da pošalje kolegi u Zenici. I Bačiki teško pada što će u nedelju, na Vaskrs, u njegovoj kući biti neubičajeno tiho. Svake godine, najmanje tridesetak gostiju, ispuni njegovu kuću:
-Kata i ja sad ćemo biti sami. Sa njom sam u braku 41 godinu. Dogovorili smo se da ispečemo ribu. Kata pravi posni kolač. U nedelju će na trpezi biti pečena guska i roštilj. Sve je to lepo, ali me duša boli što ćemo biti sami. Ove godine tako, a naredne ćemo sve po redu- jasan je Bačika.
