KIKINDA- Oko 55.000 ljudi posetilo je naš grad tokom 41. “Dana ludaje”, od kojih je više od 19.000 stiglo iz Rumunije, saopštila je Turistička organizacija grada Kikinde.
Od četvrtka do nedelje, Kikinda je živela u znaku jedne od svojih najprepoznatljivijih manifestacija. Programi za najmlađe, karneval predškolaca, koncerti, “Banatski fruštuk”, Mini sajam preduzetnika, Ulica starih zanata, takmičenja u pripremanju hrane, ali i tradicionalno nadmetanje za najtežu i najdužu ludaju, privukli su goste iz različitih krajeva Srbije i inostranstva.
Posebno veliki broj posetilaca zabeležen je tokom centralnog dana manifestacije. Gradski trg i okolne ulice bili su ispunjeni gostima, a Kikinda je tokom subote izgledala kao velika festivalska scena.
Na “Banatskom fruštuku” pripremljeno je čak 2.000 gomboca i 1.800 čikova, dok je 19. Mini sajam preduzetnika okupio rekordnih 65 izlagača. Posetioci su mogli da probaju domaće specijalitete, pogledaju proizvode lokalnih proizvođača i upoznaju stare zanate.
Najveću pažnju, kao i svake godine, privuklo je takmičenje u uzgoju džinovskih ludaja. Šestu uzastopnu pobedu u kategoriji najteže bundeve odneo je Tibor Kokai iz Mađarske, čija je ludaja težila 559 kilograma.
U kategoriji najduže tikve pobedio je Dušan Jankov iz Čuruga sa plodom dugim 275 centimetara. Večeri na Gradskom trgu bile su rezervisane za muziku.
Publiku su tokom četiri dana zabavljali “Legende”, Goca Tržan, Dragana Mirković i “Koncertmajstori”, a koncerti su dodatno privukli veliki broj posetilaca. Poseban pečat manifestaciji daju gosti iz inostranstva, pre svega iz susedne Rumunije i Mađarske.
Više od 19.000 posetilaca iz Rumunije tokom ovogodišnje manifestacije još jednom je pokazalo koliko “Dani ludaje” prevazilaze lokalne okvire. Kikinda je od 2022. godine članica svetske asocijacije “Great Pumpkin Commonwealth”, koja okuplja manifestacije i takmičenja posvećena uzgoju džinovskih bundeva.
Četiri dana programa tako su još jednom spojila tradiciju, gastronomiju, muziku, poljoprivredu i zabavu, a veliki broj gostiju doneo je živost ne samo na gradski trg, već i u restorane, kafiće, prodavnice i smeštajne kapacitete.
