KIKINDA- Marko Trninić (28) iz Zrenjanina, ponovo u dresu MRK “Kikinda Grindex” pruža sjajne partije. Dva metra visoki rukometaš, stub je odbrane kluba koji velikim koracima hita tamo gde mu je i mesto.
Za razliku od dvojice sugrađana, Dušana Ilijina i Marka Gaćinovića, on je ranije već igrao u “Kikindi Grindex”.
Bilo je to, kako kaže, tokom sezone 2018/ 2019. godine. Da ponovo obuče plavi dres, presudili su pozivi Vojislava Bulatovića, alfa i omege kluba, ali i sadašnjeg trenera Slaviše Lakovića:
-Njihov poziv da pomognem “Kikindi Grindex” da se vrati u rukometnu elitu nisam mogao da odbijem. Došao sam da pomognem, jer znam dosta saigrača, ali i zato što se u ovom klubu, ali i u Kikindi, osećam kao kod kuće- priznaje Trninić i nastavlja:
– Gaćinović i ja smo u “Proleteru” igrali dugi niz godina. Zanimljivo je i da smo Ilijin i ja prethodne sezone bili saigrači u “Jugoviću”. Poklopile su se kockice da Zrenjaninci dođu u komšijski klub. Mislim da smo na dobrom putu da jesenji deo prvenstva okončano na prvom mestu.
Potrebno je da to potvrdimo u subotnjem derbiju u Sivcu- kaže Trninić za portal GRADSKI. Derbi će, nastavlja Trninić, biti težak i neizvestan, ali je on optimista. Bitno je da “plavi” sudbinu drže u svojim rukama, da su složni i borbeni:
-Idemo u Sivac na pobedu. Verujem da možemo da se vratimo sa bodovima. Ovim sportom počeo sam da se bavim još u četvrtom razredu osnovne škole- priseća se Trninić rukometnih početaka:
– U prvi tim zrenjaninskog “Proletera” debitovao sam sa sedamnaest godina. Sve do pretprošle godine, igrao sam u tom klubu. Sezonu ranije, proveo sam u Kikindi. Polusezonu sam proveo u šabačkoj “Metaloplastici”. Godinu dana igrao sam u Izraelu, a u Kikindu stigao iz Kaća i Zrenjanina.
Po pola sezone igrao sam u “Jugoviću” i Proleteru”. Gaćinović i ja svakodnevno putujemo na treninge. Nije lako, ali je ljubav prema rukometu jača. Privatno radim sa njegovim ocem, a nadam se da ću konačno naći neki posao za koji sam se školovao.
Inženjer sam zaštite životne sredine. Jurim neki posao u struci. Rukomet veoma volim, ali sebe jednog dana ne vidim u ulozi trenera. Međutim, nikad se ne zna- priznaje Trninić.
(foto, Miroslav Lukić i GRADSKI)
