KIKINDA- Kad našeg vrednog sugrađanina Nikolu Gavrančića, budućeg menadžera gastronomije, komšije i kupci pitaju da li preliva, on im uz široki osmeh potvrdno odgovori: “Preliva. I tek će da preliva”. Nikola se ove godine upustio u proizvodnju paradajza na otvorenom. Kvalitetan sok prodaje brojnim mušterijama. Profit od paradajza pokriće minus koji je Gavrančićima donela sušna godina, budući da se bave ratarskom proizvodnjom. Mladi apsolvent gastronomije priznaje da će mu zarađen novac dobro doći i za troškove završetka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu:
– Knigu, varjaču, začine i lonce nisam zapostavio, ali je sad u prvom planu posao sa paradajzom. Ne mogu da se požalim. Baš preliva. Sve je kao u čuvenoj reklami. Kad su mi ukućani predložili uzgoj paradajza i pravljenje soka za kuvanje, mislio sam da je prvoaprilska šala. Malo sam razmislio i prelomio. Bio sam svestan da je potražnja za sokom od paradajza velika. Ubrzo smo kupili. Paradajz smo posejali 15. aprila, ali je pre toga bilo važno pripremiti zemljište i tretirati ga sa veštačkim đubrivom. Proizvodnju smo zasnovali na dva jutra. Zasadili smo pola jutra “jabučara” i jutro i po sorte “šljivar”-priča Nikola.
Tropsko leto sa paklenim temperaturama, Nikoli nije pomrsilo račune:
-Padavine jesu izostale, ali zato nije bilo mnogo bolesti. Paradajz nismo navodnjavali. Redovno smo parcele parali i kopali. Cela porodica je bila angažovana. Kad je godina solidna, sa dva jutra paradajza rod bude težak i do 40 tona. U našem slučaju će iznositi oko 30 tona. Ova mašina dnevno može da proizvede oko 600 litara soka. Mušterije stižu iz svih delova Kikinde, a redovne kupce imam i u Mokrinu. Moj otac tamo radi, a vrlo brzo se pročulo u Mokrinu da Gavrančići pravo “mlogo dobar paradajz”- smeška se Nikola.
Interesantno je da Nikoli na početku ovog posla konkurencija “nije zapinjala noge”. Ne krije da mu je zbog toga baš drago:
-Pomogli su mi povrtari sa višegodišnjim iskustvom u uzgoju paradajza. Izgleda da se na nas ne odnosi čuvena izreka “Da komšiji crkne krava”. Naredne sezone ću sa još većim optimizmom ući u ovaj posao. Što se tiče mog budućeg zanimanja mogu reći da sam radio u hotelima i restoranima u Novom Sadu i Kikindi. Najviše volim da spremam piletinu i ribu-priznaje Nikola.
Kada završi fakultet, Nikola se nada da će mu se pružiti prilika da ode u Ameriku. Još u osnovnoj školi čvrsto je odlučio šta će biti njegov životni poziv:
– Uvek sam voleo da se vrzmam oko šporeta. Privlačila me je kuhinja. Možda grešim, ali smatram da su muškarci bolji kuvari. Međutim, pod ovim krovom mama je i dalje bolji kuvar od mene- iskren je Nikola.
