KIKINDA- Milošu Šibulu u čast! Jubilarni 10. Bal paora, jedinstveno veselje vrednih ratara, povrtara, stočara, veterinara, zaštitara, pčelara, predstavnika semenskih i hemijskih kuća, koje je osmislio pokojni Miloš Šibul, održaće se na starom mestu, u restoranu Belavila:
– Nakon petogodišnje pauze, odlučila sam da ponovo pokrenem Bal paora, jedinstveno druženje koje je 2010. godine osmislio moj otac. Tokom kalendarske godine, Bal paora za njega je bio centralni događaj. Sve dobro u životu, naučila sam od mog oca, pa i da nikada ne treba odustati.
Iz poštovanja i ljubavi prema ocu, ali i svim ljudima i kolegama koji su ga voleli, upustila sam se u organizaciju jubilarnog 10. Bala paora- iskrena je Mila Šibul. To što će se Bal paora održati narednog petka, 13. decembra, Milu ne uzbuđuje:
– Nisam sujeverna i uverana sam da ćemo se lepo proveseliti i evocirati uspomene na mog oca. Neće izostati šetnja crvenim tepihom paora i njihovih lepših polovina u raskošnim toaletama. Na taj detalj je moj otac posebno bio ponosan. Bal paora počinje u 20 sati.
Cena karte je 3.500 dinara, a uključuje svečanu večeru i piće. Tombola i vredne nagrade neće izostati jer je i to bila osobenost Bala paora. Dosad se prijavilo 160 gostiju, a osim paora i njihovih lepših polovina iz Kikinde i okolnih sela, sa nama će se družiti gosti iz svih krajeva Vojvodine, a stižu i paori iz Rumunije.
Karte mogu da se uzmu u ZZ “Poljopromet”, a zainteresovani mogi da me kontaktiraju na FB i Instagramu- kaže Mila Šibul za GRADSKI.
Tako je govorio Miloš Šibul
Ne stidimo se naših ruku punih žuljeva. Mi hranimo ovu zemlju, a podjednako dobro se ponašamo u brazdi, štali, ili na crvenom tepihu. Mnogi od nas radno provode praznike. Bal paora je tu da podseti sve koliko je težak paorski život, ali i da, bar na jednu noć, pomogne da se zaborave muke oko setve, žetve, vremenskih prilika i neprilika.
Na ovaj način hoćemo da ukažemo da zemljoradnici imaju gospodske manire i da su to ljudi koji hrane celu zemlju. Zvanice se dočekuju na crvenom tepihu, kao u Holivudu. Moja vizija je bila da onima koji 364 dana u godini rade i onima koji nemaju praznik omogućim da se bar jedne večeri osećaju važno, cenjeno i poštovano.
