KIKINDA- Već po tradiciji, u porti crkve Svetog Nikole, u prisustvu vernika, upaljen je badnjak koji je sa kolegama konjarima, doneo naš sugrađanin Sava Petrov, član Konjičkog kluba „Banat“.

Konjari u fijakerima i zapregama, pre toga, hrastove grančice podelili su okupljenim sugrađanima.

Paljenje badnjaka obavlja se u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist i na taj način zagrejali novorođenče i njegovu majku.

Domaćim konjanicima koji su išli po badnjak, potvrdio nam je da je za njega velika privilegija što se našao u ulozi domaćina:

-Ovo je jedan od najlepših trenutaka koje sam doživeo u životu. To je nešto lepo, donosi zdravlje i veselje narodu. Mislim da nam je danas sloga najpotrebnija.

Tako smo se i mi na ovaj Badnji dan poneli, jer smo danas svi jednaki. Danas se voli, danas se ljubi, dele se zdravlje i veselje. Badnjak je donela poveća kolona u kojoj je bilo 15 fijakera, zaprega i jahača- rekao je Petrov.

Na ovaj način se badnjak u Kikindi ponovo donosi od 1992. godine. Kao i svih godina ranije, sa kolegama je bio prvi organizator,

Miroslav Mile Alasev iz Kikinde, čuveni konjar i najstariji učesnik povorke. Sreli smo ga ispred crkve Svetog Nikole.

Grupa konjanika i zaprega, badnjak je odnela i do porte hrama Svetih Kozme i Damjana. U prisustu sveštenstva i vernika založen je badnjak.

Pravoslavni vernici se prema badnjaku u našoj zemlji odnose kao prema božanstvu. Prinose mu žrtve u vidu žita, vina i meda i pozdravljaju ga.

Badnjak se ritualima ne vezuje samo za Badnji dan, već ponegde gori i na dan Božića, kada položajnik udara po njemu žaračem ili granom, prizivajući tako sreću i napredak porodice- da budu jednaki kao varnice.