KIKINDA- Miodrag Stojkov (70) iz Kikinde, punih 50 godina u ovom lokalu, neumorno u rukama drži makaze i češalj, i brine da mušterije zadovoljno ustanu iz stolice, nakon što ih prethodno ulepša po njihovoj želji.

Iako natpis ispred radnje sugeriše ko su njegove mušterije, nije retkost da u staru  berbersku drvenu stolicu sednu i pripadnice lepšeg pola. Uslov je da imaju dugačku kosu:

-Način na koji im ja sređujem kosu, ne radi niko drugi u gradu. Bukvalno, svaku dlaku tetiram kako bi, pre svega, bila zdrava. Završio sam zanatsku školu u Jaši Tomić i Subotici. Moj komšija je imao radnju.

To mi se dopalo. Uvek mi je bio cilj da otvorim privatnu radnju. To sam nakon armije i uradio. Našao sam u Kikindi ovaj lokal. I, evo me, ovde, punih 50 godina. Počeo sam 3. marta- kaže Miodrag. U njegovom salonu, vreme kao da je stalo. Na to je Miodrag posebno ponosan:

-Malo toga je u ovoj prostoriji novo u odnosu na vreme kad sam ovde počeo da radim. Klima uređaj i moje rukotvorine od šibice su, verovatno, jedine novotarije koje sam uveo tokom poslednjih pola veka,

Dok čekaju svoj red na šišanje, mušterije mogu da se zabave partijom šaha- priča Miodrag i ponosno pokazuje njegovih ruku delu.

To su crkve, katedrale, ali i cela postavka ratničkih šlemova od šibica. Pedantan u hobiju i frizerskom poslu, najpoznatiji kikindski brica zna koliko je dosad ošišao mušterija. Kao iz topa odgovara:

-Dosad sam ošišao dva puna stadiona “Crvene zvezde”. Ovaj zanat je definitivno napredovao, ali sam ja majstor starog kova. Najteže mi je bilo na početku karijere, jer su tada muškarci nosili duge kose.

Hipika je bilo na sve strane, nisam imao koga da šišam. Izvežbao sam se na dečjim i glavama starijih ljudi- priseća se Miodrag. Najpoznatiji kikindski brica važi i za dobro obaveštenog čoveka.  U ovoj radnji je svašta čuo, a tako će biti sve dok bude radio:

– Nameravam da radim sve dok me zdravlje bude služilo. Mislim da je frizer, istovremeno i psiholog. Ulepšava ljude, ali ih i pomno sluša.

Iskreno da vam kažem, u ovoj radnji sam završio i školu života. Istina je da je sa ljudima najteže, ali, istovremeno, i najlepše da se radi- priznaje Miodrag.