KIKINDA- Tokom prvih osam meseci ove godine na području Severnobanatskog okruga izbilo je 516 požara, od kojih 438 na otvorenom. U odnosu na isti lanjski period, registrovano je 386 požara. U čak 309 slučajeva, goreli su suva trava i strnjika.
Analizirajući ove i ostale podatke načelnik Severnobanatskog okruga, Milivoj Linjački, konstatovao je da je od početka 2022. godine, u odnosu na isti period prošle, registrovano skoro 50 odsto više vatrenih stihija:
-Naviše požara bilo je na otvorenom, a u 90 odsto slučajeva uzrok je ljudski faktor- naglasio je Linjački. Da od ove porazne statistike ne odstupa ni područje Kikinde potvrđuju sledeće brojke.
Tokom prvih osam lanjski meseci, izbila su 173 požara od kojih 149 na otvorenom. Do prvih deset dana avgusta, već je zabeleženo 228. Od te brojke, čak 201 desio se na otvorenom:
-Ovo je period kada se najviše radi na njivama, pa je i najveća mogućnost za izbijanje požara i širenje vatre. U toku su berba kukuruza i žetva suncokreta, a osim što će suša utanjila rod, postoji realna opasnost od izbijanja požara u atare. Sve lokalne samouprave preduzela su sve mere da do požara ne dođe.
Formirani su Štabovi za žetvu i vršidbu, pregledane su mašine koje učestvuju u ovo poslu, a zaposleni u sektoru za vanredne situacije i Policijskoj upravi konstantnu su na terenu.
Ipak, na dve stvari ne možemo da utičeno. Ne možemo da se izborimo sa nesavesnim građanima i sa mehanizacijom koja se pokvari tokom rada. Ove godine štampali smo i flajere koji upozoravaju na štetu koja nastane usled paljenja na otvorenom- nabraja Linjački.
Vrelo leto na našem području već su obeležila dva katastrofalna požara, Najpre je krajem juna, u delu atara Brešće. Kako je tada saopšteni iz policiji, materijalna šteta procenjena je na pet miliona dinara.
Vatrena stihija progutala je 24 hektara pšenice, Izgorelo je 140 hektara strnjike i 600 rolo bala slame. Nakon toga, 28. jula, dva dana vatrogasci su se borili sa vaternom stihijom u Specijalnom rezervatu prirode “Pašnjaci velike droplje”. Tom prilikom izgorelo 500 hektara suve trave i rastinja. U oba slučaja uzrok požara je ljudski faktor.
Odredbama Zakona o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje trave, niskog rastinja i smeća na otvorenom prostoru i ostataka strnih useva. Nepoštovanje ove odredbe zakona podrazumeva zaprećenu kaznu za pravna lica od 300.000 do million dinara, a za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara.
