KIKINDA- Miloš Latinović, književnik i direktor beogradskog Bitef teatra, po sopstvenom priznanju, veoma emotivno doživeo je susret sa publikom u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, najstarijoj gradskoj ustanovi kulture, na čijem je čelu i bio jedno vreme:

-Mislim da tri ili četiri godine nisam imao književno veče u ovom izvornom i lepom obliku. Ovde sigurno nisam bio tokom prethodne tri godine. Ponovo se vraćam u književnu akciju, ako to smem tako da nazovem.

Drago mi je da novi krug započinje upravo iz Kikinde. Zbog toga sam veoma uzbuđen- rekao je Latinović i dodao da je ponosan što svaka tačka novog početka u krugu ima veze sa njegovim rodnim gradom:

– Ovde sam postao i čovek i umetnik, a to u malim gradovima nije lako. Drago mi je da sam ponovo u Kikindi. Dugo već nisam tu. Kad to kažem, mislim na period kad nije bilo javnih nastupa zbog pošasti.

Meni je korona pomogla da se vratim izvornim stvarima, da verujem u sebe, da se okrenem važnim momentima, porodici i prijateljima- rekao je Latinović i dodao da je do ovog susreta došlo u godini u kojoj obeležava tri decenije spisateljskog rada, budući da je 1992. godine objavio prvu knjigu:

-Puno vremena je prošlo tako brzo. Žao mi što nismo realizoval naš plan, dakle, da predstavimo moju novu zbirku priča „Oranž cepelin“ koja govori o putovanjima. Ona će, verovatno, izaći za koji dan.

Dogovorili smo se da napravimo „Književni portret“ i govorimo  o elementima književnog stvaralaštva tokom ovih 30 godina, ali i mom dramskom opusu- kazao je Latinović. Prisetio se i  početaka rada u Beogradu:

-Jovan Ćirilov tada je još bio živ. Nikad nisam imao priliku da više pričam sa nim. Nemam prava da kažem da je bio moj prijatelj, ali su naši razgovori na poslu, budući da je on bio umetnički direktor Bitef festivala, a ja direktor Bitef teatra, ponedeljkom  uvek bili isti.

Kad bih stigao u Beograd, Ćirilov bi me pitao šta ima novo u Kikindi. Međutim, nije želeo da dođe u Kikindu, iako sam mu nudio da zajedno putujemo. Znao je da kaže: „Ja mrzim Kikindu, ali je i strašno volim“. Uvek ga je sve interesovalo vezano za Kikindu. Naravno, ja nemam negativan odnos, ali, sticajem okolnosti, ovde sve manje ljudi poznajem. I mene sve interesuje.

Uvek se raspitujem kako je u pozorištu, biblioteci, medijima, pa i u politici. Neke stvari me obaduju, a neke ne. Žao mi je što Kikinda nema veću vidljivost u medijima, uopšte u javnoj sferi. Mislim da to zaslužuje. Kikinda ima fantastičan turistički potencijal. Neko možda to neće prihvatiti, ali ja to tako vidim. Kikinda je grad u koji treba doći, grad sa puno potenijala.

Ovde ima šta da se vidi. Na tome treba više da se radi, takođe i na boljoj putnoj komunikaciji. Od Beograda do Kikinde su i dalje potrebna dva  sata, pa i malo više, kao i kad sam prvi put 1981. otišao u Beograd na fakultet- kazao je Latinović. U predstavljanju „Književog portreta“, osim njega, govorio je Mladen Vesković, književni kritičar.