KIKINDA- Impresivnoj kolekciji priznanja, naš sugrađanin, Milan Prunić Duma, pridružio je nagradu za životno delo. Bardu vojvođanskog melosa dužno poštovanje ukazao je Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije.
Umetnik raskošnog glasa, čije su pesme i interpretacije zaštitni znak Vojvodine i tamburice, priznaje da ovu nagradu doživljava kao krunu višedecenijskog bavljenja muzikom. Interesantno je da na svečano uručenje nagrade za životno delo nije otišao zbog tuđe greške:
– Pozivnicu za svečanost organizatori su poslali na pogrešnu adresu. Ostaje žal što je nisam primio lično, ali sam srećan zbog ove nagrade. To je priznanje za pesme koje pevam od početka karijere, tradicionalnu vojvođansku muziku.
Neiscrpna inspiracija su ljudi i ova ravnica, rečju Vojvodina- priznaje Duma i zadovoljno konstatuje da nikada nije menjao muzički pravac:
-Tome ima ravno pola veka. Toliko se, naime, bavim kulturnim radom- kaže Duma. Peva iz srca i smatra, a publika to prepoznaje. Otuda i ove silne nagrada. Srcu najdraža svakako je ona od koje je sve i počelo:
-Reč je o “Zlatnoj tamburici” iz 1987. godine, kojom je nagrađena pesma “Dobro jutro, Vojvodino”. Jednog avgustovskog jutra, kad je Kikinda bila sva rumena, napisao sam tekst i muziku- zadovoljno se priseća Duma.
Najveći deo karijere proveo je u orkestru “Uspomene”. Za fonoteku Radio Novog Sada, Milan Prunić Duma je snimio 130 pesama, a više od 50 sa Narodnim orkestrom RTV Novi Sad.
U pratnji Narodnog orkestra RTV Beograd, snimio je više od 20 pesama. Zna reči svih kompozicija, pa mu kad nastupa nije potreban nikakav podsetnik:
-Kad pišem pesme, potrebno je da samo počnem. Posle to dolazi samo. U noći kada je nastala pesma “Sećanje i svetovanje” mogao sam da napišem čitav “Gorski vjenac”. Toliko sam imao inspiracije.
Sad sam raspisao aranžman za pesmu “Zapevala sojka ptica” i to ne onu poznatu, nego onu koju je pevala grupa pevača “Šumadija”. Trudim se da sačuvam pesme koje su retke, a čuo sam ih od oca i dede- iskren je bard vojvođanskog melosa.
