KIKINDA- Kad su Krajišnici stigli u Banat! Istorija je zapisala da je tokom kolonizacije, posle Drugog svetskog rata, u 114 sela i gradova u Vojvodini doseljeno oko 250.000 ljudi, najviše iz Bosne i Hercegovine.
Značaj broj partizanskih porodica novi krov nad glavom svio je u ovom delu Banata. Vozom do Kikinde, a onda zapregama ili pešice do mesta koje će nazvati Novi Kozarci i Banatsko Veliko Selo.
U ovaj deo Banata, stiglo je oko 14.500 ljudi, od kojih je 3.000 novi krov nad glavom u nemačkim naseljima Hajfeld i Mastort. Tamo su se doselile porodice iz Ključa, Sanskog Mosta, Mrkonjić Grada, Kupresa, Bugojna, Glamoča, Drvara… Od 22. jula 1947. godine oba naselja, Hajfeld i Mastort, dobijaju zajedničko ime Kozarci, a decembra naredne godine i sadašnje Novi Kozarce. O tim i ostalim detaljima “osme ofanzive” govorilo se u Novim Kozarcima, kraj spomen zdanja “Svome rodu i potomstvu”.
Kod spomenika autora Zdravka Mandića, koji je podignut 1988. godine, održan je centralni deo programa “Susreti na kozaračkim stazama, 80 godina zajedništva”.
Dan ranije, povodom obeležavanja 80 godina od kolonizacije, u Banatskom Velikom Selu je otvorena izložba i održano predavanje na temu “Kolonizacija Vojvodine od 1945 – 1948”. Generalni sekretar Matice srpske i istoričar, dr Milan Micić, ukazao je da je to bio najveći najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji Vojvodine, takođe najorganizovaniji i najhumaniji. Deo oko Bačke Palanke i 29 trougla između Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomić naselili su Krajišnici:
– Pre dolaska, porodice su pisale molbe za naseljavanje i došle organizovano. Dodeljene su im kuće i zemlja. Komunističke vlasti su brzo izvršile kolektivizaciju.
Formirane su seljačke radne zadruge, koje su bile način da se ljudi brže prilagode životu u ravnici, ali i da se ideološki i politički oblikuju, u skladu sa interesima vlasti- ispričao je dr Micić. Svoje viđenje kolonizacije dali su još dr Jelena Veselinov, istoričarka prava i upravnica poslova Matice srpske i Bogdan Šekarić, etnolog u Muzeju Vojvodine. Kako saznajemo, ovakvo predavanje planirano je i u Novim Kozarcima.
Prvi Krajišnici iz okoline Drvara, Petrovca i Bihaća stigli su novembra 1945. Kasnije su dolazili u grupama još iz Drvara i Ključa. Siromašni i gladni, goli i bosi, nakon iscrpljujućeg puta, na sever Banata stigli su sa puno nade i vere u bolji život.
Skućili su se u Šarlevilu, Hubertu i Solturu. Ovde je između 1946. i 1947. godine formirano Banatsko Veliko Selo. Tako su ga nazvali. Banatsko jer je u Banatu. Veliko, zato što je selo prostorno raspostranjeno.
Održana 15. “Pitijada”
Članice Udruženja žena “Novi Kozarci” ponovo su pripremile pitu krompirušu s ukusom za Ginisa. Na 15. “Pitijadi” su umesile i ispekle pitu dugu 30,7 metara. Pitu je, prema rečima Boje Oljače, predsednice udruženja, pripremilo 25 žena.
Pita krompiruša, skromni gastronomski specijalitet popularan u Bosni i selima u kojima žive kolonisti i njihovi potomci, u Novim Kozarcima ima posebnu draž.
