KIKINDA- Osim jedne devetke, indeks pun desetki! Naš sugrađanin, Matej Imbronjev, student četvrte godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, nedavno je zaslužio veliko priznanje. Uz još dvoje kolega, proglašen je za najboljeg studenta Medicinskog fakulteta tokom protekle školske godine:
– Student sam stote generacije Medicinskog fakulteta i ovo priznanje mi puno znači i motiviše da s jednakim žarom nastavim da učim. Ove godine me očekuje pisanje naučno-istraživačkog rada. Moj prosek je 9,92.
Ne volim da pričam o proseku jer ocena, s jedne strane, nije merilo znanja. Na ovom fakultetu ispite polažete kod svetski poznatih stručnjaka. Upravo sam položio ispit iz dermatologije kod šefa katedre i direktora Instituta, dr Miloša Nikolića. Izaći ispred takvog stručnjaka i položiti ispit sa najvišom ocenom, za mene je velika stvar.
Trudim se da ulažem u svoje znanje. To je zalog za buduću kliničku praksu- kaže Matej za GRADSKI. Odluku da upiše medicinu nije došla preko noći. U detinjstvu su mu omiljene igračke bli plastični stetoskop i neurološki čekić. Njim je po kući udarao koga je stigao:
-Možda je zbog roditelja bilo prirodnije da se posvetim prosveti, što ne znači da neće biti nemoguće jednog dana. U sedmom razredu osnovne škole, na časovima iz biologije, nastavnica Tatjana Čubrilo me je zaintrigirala za medicinu.
Način na koja je ona predavala i to što je govorila, imali su značaj uticaj na moje kasnije opredeljenje. Upisao sam Srednju stručnu školu “Miloš Crnjanski” i kao svršeni farmaceutski tehničar izabrao budući poziv.
Dodatno su me za medicinu zainteresovali dr Branislav Ilkić, dr Vesna Tomin, dr Dragana Grujić i profesorica Zorica Čizmar- priznaje Imbronjev. Potvrđuje da mu je poznata situacija u kikindskom i srpskom zdravstvu:
– U najkraćem, lekari nedostaju. U tom smislu, ne bih se libio da se vratim u rodni grad i ovde zaposlim jer volim Kikindu. Često dolazim iz Beograda.
S druge stane, voleo bih da se usavršavam, a to je moguće samo u većim centrima i u inostranstvu. Nemački i engleski jezik govorim kao maternji. Mislim da se u Srbiji ne ulaže dovoljno u istraživanja kao što je to slučaj u inostranstvu.
Voleo bih da iskusim život u SAD ili nekoj zapadnoevropskoj zemlji, pre svega, zbog mogućnosti koje pružaju u medicini. Plastična i rekonstruktivna hirurgija me posebno privlači. Dobro i crtam, pa oni koji su videli moje radove kažu da imam žicu za fizionomiju lica. Dermatologija mi je takođe interesantna.
Naši ljudi su slabo upoznati sa opštom kulturom održavanja zdravlja kože, a zna se da je faktor jedan dobijanja rak UV radijacija. Kad je reč o internističkim granama, to su kardiologija i hematologija- nabraja Matej. Da je studiranje medicine ozbiljan poduhvat, Matej ne spori. Ovo je njegov savet budućim kolegama:
-Titula doktora u našem društvu je uzvišena. Ako nameravaju da samo zbog toga upišu medicinu, savetujem da to ne rade. Ukoliko vas to ne ispunjava, ne vredi ni da krenete. Za medicinu se, uveren sam, čovek rodi.
Ne može neko da studira medicinu ako je ne voli. I mi studenti medicine imamo društveni život. Uz dobru organizaciju i volju, može da se uči, ode u pozorište, na utakmicu ili na žurku – jasan je Matej.
Uzor pokojni dr Dragan Rankov
Prvu stipendiju dobio sam od kikindskog Rotari kluba. To je bilo u prvoj godini. Moram da kažem da je moj uzor bio i ostao pokojni dr Dragan Rankov. Dobitnik sam stipendije Fonda “Prof. dr Živojin Sudarov”. Takođe, dobitnik sam državne stipendije.
Zahvalan sam i rodnom gradu. Jedan sam od dobitnika sredstava za podsticaj i razvoj mladih talenata Grada Kikinde. Lane su mi odobrili jednokratnu novčanu pomoć. Kupio sam stetoskop i literaturu- kaže Matej.
