KIKINDA- I MAXI bi mu pozavideo! Maksim Veber iz Kikinde, učenik petog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, netipičan je jedanaestogodišnjak.
Poslednje četiri godina na periferiji grada, na uglu ulica Omladinska i Ivana Jakšića, gaji paradajz, grašak, luk, karfiol, boraniju, čeri paradajz i tikvice.
Dok nam ponosno pokazuju baštu, Maksim priča da se na ovom mestu nalazilo smetlište:
– Dok sam bio mali, uvek mi je bilo zanimljivo da čeprkam po zemlji, a i moj deda je baštovan. Kad je komšija očistio ovu parcelu od smeća, rodila se ideja da na tom mestu napravim povrtnjak.
Komšija se složio sa mojim predlogom. Latio sam se ašova i tako je sve krenulo. I ovu ogradicu sam napravio. Treba samo narednih dana da je ofarbam – kaže Maksim za GRADSKI.
Povrće gaji za svoje potrebe, a nešto pretekne i za prodaju, naravno i da se komšije počaste:
– Sviđa im se ukus paradajza i luka, ali i što se ovim bavim. Oni koji su probali moje tikvice, kaže da nema ukusnije u ovom delu Kikinde- hvali Maksim svoju robu.
Njegovi školski drugovi čuli su čime se bavi, a najviše se za Maksimov povrtarski posao zainteresovao njegov nastavnik tehničkog:
– Ovo je zlatna zemlja. Nikne sve što posadim. Nije u ovom poslu baš sve idilično.
Dešavalo se da mi deca polome ogradu i iz nekog razloga naprave štetu u povrtanjaku. Molim ih da to više ne rade- iskren je Maksim.
Mladog komšiju hvali Kikinđanin Milinko Arsenov. I njemu, svojevremeno, nije bilo teško da cvećem oplemeni dvorište bolničkog kruga, ali i žardinjere ispred Opšte bolnice u Kikindi. Nešto slično je uradio i u OŠ „Žarko Zrenjanin“ koju pohađa njegov unuk:
– Maksim je maksimalam i pun energije, a prostor koji je godinama ružio naš kraj, pretvorio je u povrtnjak. Iza trafo stanice, na mestu divlje deponije, moj vredni komšija gaji povrće. Ponosni smo Maksima- poručuje Milinko.
