KIKINDA- Sve dok im pre nekoliko sati inspektor zrenjaninske policije nije javio strašnu vest najmilije Gorana Džunića (47) iz Kikinde, koji je nestao 4. avgusta nakon obeležavanja godišnjice “Oluje” u Novom Sadu, nada nije napuštala. Rezultati DNK analize potvrdili su suprotno. Obezglavljeno telo koje je krajem prošle sedmice u fazi raspadanja pronađeno u šumarku kod Industrije zone na periferiji Zrenjanina, na žalost, pripada Kikinđaninu za kojim je porodica nedeljama tragala:
-Inspektor nam je saopštio da je DNK analiza potvrdila da se radi o Goranu. Novih informacija nema, osim već postojećih. U pitanju je prirodna smrt. Bio je iznemogao, gladan i žedan, a pozlilo mu je nakon toplotnog udara. Otišao je do šumarka u Indutrijskoj zoni na periferiji Zrenjanina, kod skretanja za Elemir, i tu npreminuo u sedećem ili klečećem položaju. Posle su ga našli psi, možda i lisice.
Kad su ga rastrgli već je bio mrtav. Mlađeg brata Sašu, Goranovu ćerku, naravno i našu majka sve vreme nada nije napuštala. I dalje nam je nejasno zašto nije od nekog pozajmio telefon i kazao gde se nalazi. Otišao je u Novi Sad bez telefona i lične karte.
Mogao je to da uradi od prvog salašara koji mu je dao vode. Sve bi bilo drugačije.. Nikada nećemo shvatiti zašto je tako postupio. Brat je iza sebe ostavio punoletnu ćerku koja udata. Još ne znamo kad ćemo ga sahraniti- rekao nam je Goranov stariji brat Dragan pokušavajući da smiri uplakanu majku:
-Već sam doživela strašnu traumu pre više od dve decenije, kad su mi javili da je Goran poginuo dok je bio u vojci. Bilo je to 1999. godine, dok je Goran u Leskovcu bio na odsluženju vojnog roka. Pozvali su me i rekli: “Majko, popijte bensedin da se smirite, vaš je sin preminuo”. Goran se tada dobrovoljno javio da ide na Košare, ali se kod Medveđe ili Bujanovca prevrnuo vojni kamion.
Dvojica vojnika su preživela, među njima i moj sin, mada su mi prethodno javiili da je poginuo Džunić. Ispostavilo se da je stradao njegov kolega, vojnik Đurić. Tada su pogrešili. Sad nije greška. Svima je moj Goran pomagao. Nikome nije naneo zlo. Pomagao je i dok je bio u Švajcarskoj. Ovakav kraj nije zaslužio- jadala se majka.
Od dana nestanka, Goran je viđen na nekoliko mesta, na putu između Novog Sada i Zrenjanina, kako od vlasnika salaša i vikendica traži vodu. Opazili su ga i kod kružnog toka na obilaznici u Zrenjaninu. Da mu je brat nestao, Dragan je 7. avgusta saznao od Goranovih komšija sa kojima je on i otišao u Novi Sad. Nestanak je prijavio policiji i danima tragao za njim.
