KIKINDA- Dva jubileja, bračni i preduzetnički, ove godine obeležavaju naši sugrađani Vukosava i Miloš Dimić.
Ljubav su krunisali brakom 18. septembra daleke 1972. Istog dana, ali 1987. godine, upustili su se u privatni biznis, u kom im, ni nakon tri i po decenije, u Kikindi i ovom delu Vojvodine nema ravnih.
Ćevabdžinica “Dimić”, poznata i po imenu “Kod Vuke”, ove godine obeležava veliki jubilej. Teško da u našem gradu i okolini postoji neko ko se bar jednom nije nasladio njihovim ćevapima, pljeskavicama i ostalim specijaliteta sa roštilja.
Vukosava i Miloš prisećaju se da je pre njihove, prva ćevabdžinica u gradu bila “Kod Čvarka”, sa istim logom Pere Ždere:
-U toj ćevabdžinici sam pravio pljeskavice, a nakon nekog vremena, u Vuki i meni, proradio je preduzetnički crv. Kako smo oboje ugostitelji, rešili smo da pokrenemo sopstveni biznis. Mislim da nismo pogrešili.
Evo nas na istom mestu, nakon punih 35 godina, sa jednako dobrom ponudom. I dalje se volimo kao prvog dana, a sa jednakim žarom i vodimo porodični biznis- kažu uglas Vukosava i Miloš.
Iz uviđajnosti prema “Danima ludaje” ovi skromni i radni ljudi odlučili su da, umesto 18. septembra, dva jubileja obeleže koji dan kasnije, uz pojašnjenje da, kako kažu, nikad nije kasno da se ljubi i dobar roštilj jede strasno.
Ponosni su na 35 godina rada ćevabdžinice, ali i pola veka braka. Doživeti “zlatnu svadbu” je, složićete se, privilegija kojom sve manje bračnih parova može da se pohvali. U Kikindi su to Vukosava i Miloš Dimić:
-Kad sam iz rodnog Česterega došao u Kikindu, zaposlio sam se u tadašnjem motelu “Šumica” i postao šef kuhinje. U hotelu “Narvik” takođe sam obavljao tu odgovornu funkciju i vodio tim od oko pedesetak kuvara, mesara, poslastičara… U to vreme, cela Jugoslavija je znala za Kikindu i “Narvik”. Sa kulinarskih takmičenja, od Vardara pa do Triglava, donosili smo najprestižnije kulinarske trofeje.
Na žalost, od motela “Šumica” i hotela “Narvik”, ostale su samo lepe uspomene i žal što su prestižni i poznati objekti doživeli takvu sudbinu- priznaje Miloš.
Poslednjih godina, Miloš i njegova supruga fokusirali su se na porodični biznis. Iako su oboje u osmoj deceniji, vitalni su i za posao uvek spremni:
-Znate kako se kaže. Kad se nešto voli, ništa nije teško. Mi smo naučili da radimo. Drugačije ne znamo i ne možemo. Pomažu nam mlađi članovi porodice i naše najveće ljubavi.
To su unuk Mihajlo i ćerka Tanja. Deo našem malog tima, pa i porodice je naša Monika Karadžin. Ona cenjene mušterije uslužuje više od 20 godina. Radujemo se novim mušterijama, a cenimo stare.
Posebno nam imponuje kad iz inostranstva na godišnji odmor dođu naši ljudi, pa ovde svrate i kažu da “u belom svetu svega ima, ali nigde roštilja kao kod Dimića”. Od toga nam veće priznanje ne treba.
Ove subote smo, kako i dolikuje, obeležili naša dva jubileja, zakuskom i poklonima namenjenim našim stalnim mušterijama i prijateljima- poručili su na kraju Vukosava i Miloš Dimić.
