KIKINDA- “Od krpenjače do kompjutera”, dečji kamp Narodnog muzeja, održava se od 2011. godine. Ovog leta, po prvi put, edukativni kamp za decu održan je na novoj lokaciji. Opšti je utisak da su organizatori povukli pravi potez.
Kikindska Suvača, jedan od tri preostala sačuvana mlina na konjski pogon u Evropi, ugostila je petnaestak mališana. Družili su se svakodnevno između 11 i 13 sati. Kamp je počeo u utorak, a završava se u subotu:
-Izuzev prethodne kovid godine, sa decom se družimo od 2011. U želji da im ponudimo nešto novo i zanimljivo, odlučili smo da Kuriju zamenimo Suvačom. Hteli smo da na ovaj način dodatno popularizujemo Suvaču i još više je približimo mališanima.
Prijatno smo se iznenadili kad smo čuli da o Suvači sve znaju. Osim toga, sve vreme smo bili na otvorenom, pa smo zadovoljili i još uvek rovite epidemiološke mere- kaže za naš portal Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog Narodnog muzeja.
-Petodnevni kamp u potpunosti je u znaku Suvače. Osim kreativnih radionica i dramske improvizacije, upriličili smo za njih i piknik kod Suvače. U glini, ali i kreativnim crtežima, polaznici kampa prikazali su kako oni vide Suvaču. Do našeg tradicionalnog Mamutfesta, polovinom septembra, ne planiramo slične dečje programe, ali ćemo ovog meseca, na ovoj lokaciji, upriličiti “Dan Suvače”- navodi Kiurski.
Od 1. aprila zainteresovani ponovo mogu da posete Suvaču. Objekat sagrađen daleke 1899. godine, ponovo je interesantan turistima. Suvaču pohode uglavnom đačke ekskurzije:
-Dosad smo ugostili deset grupa. To je znatno manje u odnosu na period pre kovida, kad je Suvaču, tokom sezone, znalo da poseti i pedesetak organizovanih grupa i ekskurzija- priznaje Kiurski.
Učesnicima dečjeg kampa posebno je bilo zanimljivo da stanu ispod glavne drvene konstrukcije Suvače, visoke 8,6 metara i pokrivene biber crepom, a još više da zavire u druge delove jedinog sačuvanog mlina na konjski pogon u Srbiji. Kad se do 1945. godine ovde mlelo žito, maksimalno se uprezalo šest pari konja. Suvača je pod zaštitu države stavljena 1951. godine, a 1990. proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Zahvaljujući projektu “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju – putevi mlinova”, koji je finansirala EU kroz IPA program prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, Suvača je potpuno rehabilitovana, a dobila je i novi sadržaj.
U dnu dvorišta, po projektu Alekse Ciganovića, arhitekte Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, izgrađen je pomoćni objekat i uvedeni struja, voda i kanalizacija. Stvoreni su svi preduslovi za realizaciju različih edukativnih programa.
