KIKINDA- Nema sumnje da će se nakon okončane rehabilitacije Suvače naći oni koji će tražiti, a verovatno i otkriti “dlaku u jajetu”. Letimičan pogled dovoljan da se vidi koliko je truda uloženo u restauraciju celokupnog drvenog mehanizma i mlinareve sobe. Da stara dama lepo nosi godine, jasno je kad kročite unutra.
Čim se stane ispod glavne drvene konstrukcije Suvače, visoke 8,6 metara i pokrivene biber crepom, ili kroči u druge delove jedinog sačuvanog mlina na konjski pogon u Srbiji, jasno je da sve, skoro pa izgleda kao da ste se vratili u 1899. godinu, kad je izgrađena. Samo nedostaju mlinar i da drveni mehanizam okreću konji.
Kad se do 1945. godine ovde mlelo žito, maksimalno se uprezalo šest pari konja. Suvača je pod zaštitu države stavljena 1951. godine, a 1990. proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Zahvaljujući projektu “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju – putevi mlinova”, koji je tokom protekle dve godine finansirala EU kroz IPA program prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, Suvača je potpuno rehabilitovana, ali je dobila i novi sadržaj.
U dnu dvorišta, po projektu Alekse Ciganovića, arhitekte Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, izgrađen je pomoćni objekat i uvedeni struja, voda i kanalizacija. Suvača dobija video nadzor. Dobra je to i očekivana vest, s obzirom da je ispod glavne drvene konstrukcije moglo da se nađe svašta. Kikindi je, inače, za ovaj projekat opredeljeno nešto više od 101.000 evra:
– Sada imamo osnovu za razvoj programa i sadržaja u Suvači. Za potrebe opremanja novog objekta nabavljena je kompjuterska oprema i neophodan mobilijar za realizaciju programskih sadržaja. Sigurna sam da će ubuduće Suvača imati više posetilaca i da će, zapravo, biti mnogo atraktivija.
Potrudićemo se da na ovom mestu organizujemo različite pograme- izjavila je Lidija Milašinović, direktorka kikindskog Narodnog muzeja i ukazala da je nešto više od pola miliona evra vredan projekat “Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju” spojio bratske gradove, Kiškunfeleđhaz i Kikindu, ali i još dva mađarska mesta i Orom kod Kanjiže.
Sredinom 19. veka, samo u Kikindi i okolini, bilo je pedesetak ovakvih mlinova. Kikindska Suvača jedna od tri preostale u Evropi. Ovakvi mlinovi postoje još u mađarskom mestu Sarvaš i hrvatskom Otoku. Da sve izgleda neuporedivo bolje nego ranije, uverili su se gosti iz Mađarske, brojne zvanice, ali i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde:
– Suvača je nama u amanet ostavljena, a nakon ove rehabilitacije svrstala se u red važnih ustanova kulture koje su odenule novo ruho. Zahvaljujem se svim partnerima. Ovo je dokaz naše kvalitne saradnje.
Očekujem da sa mađarskim parnerima realizujemo još neki ovakav projekat, a sve u cilju da naša turistička i kulturna ponuda bude još atraktivnija- rekao je Markov.
(foto, Čedomir Vujanić)
