Kroz život sa psihoterapeutom: Telefon traži više nego što dete može

KIKINDA- Roditelji često kažu: “Moje dete to odlično zna”. I stvarno zna. Zna da otključa telefon, pronađei kreće se kroz  aplikaciju,preskoči reklamu, snimi video, doda muziku, pošalje poruku i objavi sadržaj. Ali tu nastaje velika zabluda našeg vremena: tehnička spretnost nije isto što i razvojna zrelost.

Razvojna zrelost znači da dete ima dovoljno razvijeno rasuđivanje, samokontrolu, emocionalnu regulaciju i sposobnost procene da bi moglo da razume šta gleda, zašto ga to privlači i kakve odluke donosi dok koristi telefon. Bez toga, ono može tehnički da koristi uređaj, ali nema kapacitete da se kroz taj prostor kreće promišljeno i bezbedno.

Kao što detetu ne dajete da upravlja automobilom, koristi šporet, peglu ili motornu testeru, jer znate da nema zrelost za takvu odgovornost, isto pitanje treba postaviti i za telefon. Ako smo oprezni sa stvarima čije su posledice odmah vidljive, zašto ne bismo bili oprezni i sa onim čije se posledice razvijaju tiho i postepeno?

Ekran u ranom uzrastu

U prvim godinama života mozak obrađuje svet kroz neposrednu, trodimenzionalnu i uzajamnu interakciju. Ekran je dvodimenzionalan, ne reaguje na dete i ne prilagođava se njegovim signalima. Zato u tom uzrastu sadržaj sa ekrana ne može biti obrađen na način na koji se obrađuje živa, direktna komunikacija.

Mozak deteta na ovom uzrastu  nema kapacitet da sadržaj sa ekrana obradi na razvojno adekvatan način. Dugoročno, to može biti povezano sa sporijim i slabije organizovanim razvojem  pažnje i  jezika.

Gledati ne znači i razumeti

Kada dete gleda digitalni sadržaj lako  prati ono što je neposredno: sliku, zvuk, promenu kadra, emociju, humor, brzinu. Za razvojno sigurno praćenje potrebno je razvijeno mišljenje kako bi  razlikovalo važno od sporednog, spontano od unapred oblikovanog, iskaz od uticaja, informaciju od nagovora. Na primer, dete gleda video u kome se neko šali dok ponižava drugu osobu. Dete vidi smeh, reakcije i uzbuđenje grupe. Ne razume da je u središtu sadržaja nečije poniženje, već pamti da je to bilo „smešno” i da su svi gledali.

Impuls je jači od samokontrtrole

Telefon neprestano poziva na još. Još jedan video, još jedna poruka, još jedna reakcija, još jedna preporuka. Korišćenje takvog prostora traži  razvijene izvršne funkcije :sposobnost da se zastane, da se odloži impuls, da se prekine niz, da se zadrži cilj i kada okruženje stalno nudi skretanje. Dete još nema razvijene ove veštine. Kada ga stavimo u okruženje koje stalno traži kontrolu impulsa i samoregulaciju, a ono za to još nije dovoljno razvijeno, povećava se verovatnoća gubitka kontrole nad vremenom provedenim uz sadržaj, upornog traženja još i formiranja obrasca koji može prerasti u zavisničko ponašanje.

“Rođeno za kameru” nije razvojna kategorija

Sve do sada govorili smo o deci kao o publici.  Digitalni prostor decu sve češće  vrlo rano uvodi i u ulogu onih koji snimaju, pokazuju se, govore pred kamerom i objavljuju sebe,ili to čine roditelji umesto njih.Verovali ili ne, i tu moramo biti oprezni.

Mnogi odrasli se zanesu kada je dete rečito, šarmantno, duhovito i opušteno pred kamerom. To lako stvara utisak da je spremno za javni prostor. Takav utisak često vara. Dete može biti veoma izražajno, a da istovremeno nema dovoljno razvijenu procenu rizika, publike, granica i sopstvene ranjivosti.

Spoljašnja sigurnost ne govori mnogo o unutrašnjoj zrelosti. Dopadljiv nastup ne znači da dete razume šta sve o sebi daje. Veština izražavanja ne znači da ume da upravlja sopstvenom izloženošću. Želja da bude viđeno ne znači da ume da zaštiti ono što bi trebalo da ostane samo njegovo.

Šta roditelj treba da zapamti

Digitalni svet od deteta traži mnogo više nego što na prvi pogled izgleda. Traži razvijeno rasuđivanje, samoregulaciju, emocionalnu stabilnost, socijalnu procenu, osećaj za granice i sposobnost da se trenutna želja stavi pod kontrolu. To su razvojni kapaciteti koji sazrevaju dugo i ne dolaze istim tempom kojim dete savlada uređaj.

Zato dete ne treba posmatrati kao malog odraslog korisnika interneta. Još manje kao malog odraslog kreatora sadržaja. Može biti spretno. Može biti brzo. Može biti vrlo talentovano. I dalje mu je potrebna zaštita, vođenje i odrasla procena.

Poruka za poneti

Telefon staje u dečju šaku veoma rano. Zrelost za digitalni svet dolazi mnogo kasnije.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.