Kroz život sa psihoterapeutom: Svi imaju, svi mogu, svi smeju

KIKINDA- Pritisak koji pomera granice! Marko je ušao u svoje odeljenje VI-b i važno pokazao svoj novi pametni telefon od 1.200 evra. On je prvi u svom odeljenju koji ima tako skup telefon.

Jelena, koja ima 11 godina, do tri sata ujutru slala je poruke prijateljima: „Gde ste, da li spavate, šta radite?” Ona je prva u svom odeljenju koja se noću budi uz pametni telefon. Milan, koji ima osam godina, za vreme velikog odmora hvalio se drugarima videom koji je snimio za TikTok, iako ta mreža formalno ne predviđa naloge za decu tog uzrasta.

On je prvi u svom odeljenju koji ima otvoren TikTok nalog. Markov telefon, Jelenine noćne poruke i Milanov TikTok ne ostaju samo u njihovim kućama. O tome se priča u razredu, na odmoru, u porukama, na putu do škole.

Kako to da su pojedinačne odluke Markovih, Jelenini i Milanovi roditelja pokrenule lanac koji vrlo brzo počinje da steže i vezuje druge roditelje, kroz ono što njihova deca svakodnevno donose kući: svi imaju, svi mogu, svi smeju.

Kako kroz kolektivno popuštanje “normalizujemo” ono što je štetno za našu decu?

Kada se u odeljenju pojavi prvo dete sa skupocenim telefonom, TikTok nalogom ili noćnim korišćenjem telefona, kod ostale dece pokreće se nekoliko ključnih psiholoških procesa:

Socijalno poređenje

Deca se spontano porede sa vršnjacima: ko ima, ko nema, ko može, ko ne može.
Iz tog poređenja nastaje osećaj razlike koji brzo prelazi u doživljaj da dete zaostaje i da mu nešto važno nedostaje.

Status i vidljivost u grupi

Dete koje ima nešto novo dobija više pažnje i postaje uticajnije u grupi.
Ostala deca to povezuju sa većom vrednošću i poželjnošću.

Potreba za pripadanjem i strah od isključenosti

Pripadanje vršnjačkoj grupi nosi veliku psihološku težinu.
Kada dete nema ono što povezuje vršnjake, javlja se osećaj da ostaje po strani, što pojačava potrebu da ima isto.

Formiranje norme u grupi

Ono što ima jedno dete brzo postaje uobičajeno.
U svesti dece se formira očekivanje da to treba da imaju i drugi.

Vršnjački pritisak i prenos na roditelje

Deca jedni drugima prenose šta „treba imati” i „šta se sme”, a kroz poređenja i uključivanje ili isključivanje iz aktivnosti vrše pritisak da se svi prilagode.
Svi ovi procesi se zatim „sabiraju“ i izlaze kroz poruke koje dolaze kući: „svi imaju”, „svi mogu”, „jedini nemam”.

Između dva zla roditelji treba da izaberu manje zlo

U tom trenutku pritisak prelazi sa dece na roditelje. Pred roditeljem se otvara teška dilema: da popusti i uvede dete u ono za šta zna da nosi štetne uticaje, ili da ostane dosledan i prihvati rizik da dete bude izdvojeno iz grupe. Ta odluka  nije jednostavna, jer roditelj pred sobom vidi dete koje pati, traži, poredi se i sve jasnije oseća da se nalazi na margini onoga što za vršnjake postaje svakodnevica.

Popuštanje zato često deluje kao manje zlo. Оnо istovremeno donosi olakšanje: dete se smiri, napetost u kući popusti, osećaj izdvojenosti se smanji, ali donosi  i nemir  jer se roditelj  povlači  pred sopstvenim vrednostima. Zna šta misli, zna gde vidi granicu i zna šta smatra korisnim za svoje dete, a ipak donosi odluku koja ide u drugom pravcu – protiv njegove vrednosti i onoga za šta zna da je ispravno.

Iz tog raskoraka polako slabi sigurnost u sopstvenu procenu, slabi doslednost i slabi roditeljski autoritet. Roditeljska pozicija postaje sve nestabilnija, a dete počinje da uči da su granice promenljive, da se mogu pomerati „upornošću“ i da tuđa pravila lakše ulaze u kuću nego što porodične vrednosti ostaju u njoj.

Poruka za poneti

Lanac koji počne u odluci jednog roditelja vrlo brzo postaje pravilo koje počinje da oblikuje sve nas. Pritisak koji deca donose kući  je rezultat snažnih psiholoških procesa koji se odvijaju u grupi i koje ne možemo ignorisati. Ono što možemo jeste da ih razumemo i da na njih odgovorimo promišljeno, o tome nastavljamo sledeće subote.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.