KIKINDA- Odluka o smeštaju starije osobe u dom jedna je od najtežih i emocionalno najopterećenijih odluka sa kojom se suočavaju porodice, ali i same starije osobe.
Perspektiva starijih osoba
Za mnoge starije osobe, ideja o odlasku u dom budi osećanje gubitka: gubitka doma, autonomije, privatnosti, a često i doživljaj odbacivanja. Dom za stare se doživljava kao „poslednja stanica“. Osećanja bespomoćnosti, tuge, straha od nepoznatog i smanjenog dostojanstva su česta. Čak i kad je fizička nega u domu kvalitetna, psihološki aspekti nepripremljenosti mogu otežati adaptaciju.
Mnogi stariji ljudi pitaju sebe:
– Da li sam postao teret?
– Zašto me deca ne žele kod kuće?
– Hoće li me zaboraviti?
– Šta ostaje od mene ako izgubim svoj prostor, svoje navike, svoj mir?
Ako se ovoj situaciji pristupi bez uvažavanja unutrašnjih osećanja starije osobe, rizik od depresije, anksioznosti i socijalne izolacije značajno raste.
Perspektiva porodice
Članovi porodice se često nalaze na klackalici između ljubavi i iscrpljenosti, dužnosti i realnih mogućnosti. Briga o starijem članu, naročito kada postoje demencija, hronične bolesti ili fizička nesposobnost, može postati izvor velikog psihološkog i fizičkog opterećenja za negovatelje. Naročito kada su to deca koja uz to brinu i o sopstvenoj deci, poslu i domaćinstvu. Uprkos realnim okolnostima i razlozima, odluka o domu često sa sobom nosi osećaj krivice.
U ovim trenucima porodici je potrebna podrška i praktična i emocionalna podrška. Otvoren razgovor, psihološko savetovanje, zajedničko donošenje odluke i uključivanje starije osobe u proces, kada god je to moguće, mogu umanjiti osećanje krivice,umanjiti emicionalnu bol,razrešiti pitanja i dileme.
Najvažnije je da se odluka ne donosi naglo i iza leđa starije osobe. Transparentan, saosećajan dijalog, prepoznavanje granica svojih mogućnosti, i zajedničko planiranje predstojećih koraka ključ su za očuvanje međusobnog poverenja i funkcionalne pripreme za odlazak u dom za stare.
Adaptacija i psihološka podrška u domu
Sam boravak u domu ne mora nužno biti negativno iskustvo. Kada su uslovi dostojanstveni, kada postoji podrška u prilagođavanju, kada se starijima omogući izbor (u aktivnostima, obrocima, uređenju sobe), osećaj kontrole se može delimično povratiti. Održavanje redovnih kontakata s porodicom, uključivanje u grupne aktivnosti i omogućavanje psihološke podrške (psiholog ili psihoterapeut u domu) može znatno doprineti očuvanju mentalnog zdrav.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
