KIKINDA- Posle razvoda pred bivšim partnerima stoji složen psihološki zadatak. Partnerski deo njihovog odnosa prestaje, dok roditeljski deo treba reorganizovati u novim okolnostima. U tom procesu nerešene povrede, ljutnja, razočaranje, osećanje izdaje ili nepravde lako mogu ući u roditeljski odnos i početi da određuju način na koji se donose odluke o detetu.
Porodica posle prestanka braka
Sistemska porodična terapija na razvod gleda kao na promenu organizacije porodičnog sistema. Partnerski podsistem se završava, dok roditeljski podsistem nastavlja da postoji. Porodica menja strukturu, pravila, granice i način komunikacije. Constance Ahrons je za porodice posle razvoda koristila pojam binuklearne porodice:dete sada živi u sistemu koji ima dva porodična jezgra, najčešće dva doma, a odnosi između njegovih članova nastavljaju da utiču jedni na druge. Njeno dvadesetogodišnje istraživanje pokazalo je da su veći stepen saradnje i manje konflikata između roditelja posle razvoda bili povezani sa kvalitetnijim odnosima njihove odrasle dece sa roditeljima, bakama i dekama, očusima, maćehama i braćom i sestrama.
Bivši partneri i roditeljstvo
Jedan od najtežih delova tranzicije nakon razvoda leži u činjenici da osoba sa kojom je partnerski odnos završen ostaje roditelj zajedničkog deteta. Za bivšu partnerku bivši partner može biti osoba koja ju je povredila, razočarala ili napustila. Za dete je i dalje otac. Za bivšeg partnera bivša partnerka može biti osoba prema kojoj oseća bes ili ogorčenje. Za dete je i dalje majka. Snažna osećanja nastala u partnerskom odnosu mogu da utiču na to kako roditelj vidi i procenjuje bivšeg partnera i u njegovoj roditeljskoj ulozi.
Povreda koju je neko doživeo kao suprug ili supruga tada može da postane merilo za procenu toga kakav je drugi kao otac ili majka. Razdvajanje tih procena često je jedan od najtežih zadataka posle razvoda. „Neću mu reći za školsku priredbu posle svega što je uradio.“ „Neka ona sama vidi kako će da organizuje detetove obaveze.“ „Posle načina na koji me je tretirala, neću joj izlaziti u susret.“
Kako razdvojiti lošu partnersku istoriju od roditeljstva
Važno je da roditelj prepozna osećanja koja nosi iz partnerskog odnosa i koliko ona utiču na odluke koje u tom trenutku donosi kao roditelj. Korisno može biti da se zapita:
Da li ovo što sada radim odgovara na potrebu deteta ili na moju povredu iz partnerskog odnosa?
Da li bih istu odluku donela da između nas nema ove partnerske istorije?
Da li ovom odlukom štitim dete ili kažnjavam bivšeg partnera?
Takva pitanja mogu da pomognu da partnerska istorija ne postane glavni organizator roditeljskih odluka. Istraživanja su potvrdilada je jasnoća ovih granica povezana sa kvalitetnijom roditeljskom saradnjom.
Dete uvučeno u odnos odraslih
Sistemska porodična teorija koristi pojam triangulacije za situacije u kojima problem između dve osobe počinje da se reguliše preko treće. To se dešava kada roditelji svoju međusobnu napetost, komunikaciju ili potrebu za savezništvom prenesu u odnos sa detetom.Umesto da poruka ide od jednog roditelja drugom, ide preko deteta. Umesto da odrasli sami rešavaju svoj spor, od deteta se traži potvrda, informacija, podrška ili posredovanje.
„Reci tati da kasni sa alimentacijom.“ „Pitaj mamu da li će te uzeti u subotu.“ „Kaži ocu da ne zove kad smo za stolom.“ Dete tako dobija mesto u odnosu koji pripada odraslima. Triangulacija može da ide i dalje: oditelj traži od deteta informacije o drugom roditelju, poverava mu sopstvene partnerske povrede ili očekuje da ono stane na njegovu stranu. Zajedničko svim ovim situacijama jeste da se napetost između odraslih više ne zadržava u njihovom odnosu, već se deo te napetosti prenosi na dete.
Dete ima pravo da voli oba roditelja
Dete je obično duboko vezano za oba roditelja i posle njihovog razvoda. Teškoća nastaje kada počne da oseća da slobodno pokazivanje te privrženosti nosi neku cenu. Može da sakrije koliko mu je bilo lepo kod oca jer vidi tugu na majčinom licu. Može da izbegne da pred ocem govori o novom majčinom partneru. Može pažljivo da bira reči, procenjuje raspoloženje odraslih i pokušava da nikoga ne povredi. U stručnoj literaturi govori se o konfliktu lojalnosti i o detetovom doživljaju da je „uhvaćeno u zamku odanosti između roditelja“. Ljubav prema jednom roditelju tada može početi da doživljava kao nelojalnost drugom. Istraživanja pokazuju da se ovakav položaj češće javlja tamo gde postoji izraženiji konflikt roditelja, a povezan je i sa većim psihološkim teškoćama kod dece.
Od glasnika do saveznika
Uvlačenje deteta u partnerski konflikt ne završava se samo prenošenjem poruka. Dete ponekad postaje poverenik:„Ti jedini znaš kroz šta sam sve prošla.“ Ponekad sudija:„Reci ti meni ko je ovde u pravu.“ Ponekad saveznik:„Bar ti razumeš kakav je tvoj otac.“ Ponekad izvor informacija o životu drugog roditelja.
Tako se granica između generacija postepeno zamagljuje. Istraživanja ovaj proces povezuju sa difuzijom uloga- situacijama u kojima dete dobija funkcije koje mu razvojno ne pripadaju. Istraživanja porodica posle razvoda pokazuju da su roditeljski konflikt, triangulacija deteta i zamagljivanje granica između roditeljske i dečje uloge povezani sa većim teškoćama u prilagođavanju dece. Sa sistemskog stanovišta, bitno je šta se dešava sa porodičnim granicama: da li dete ostaje u poziciji deteta ili dobija zadatak da nosi deo emocionalnog tereta odnosa odraslih.
I tišina može nositi poruku
Roditelj ne mora otvoreno da govori loše o bivšem partneru da bi dete osetilo da postoje „dozvoljena“ i „nedozvoljena“ osećanja. Ponekad je dovoljan uzdah kada pomene drugog roditelja.Promena izraza lica.Ironičan komentar.Hladnoća posle rečenice: „Bilo mi je baš lepo kod tate.“ Dete veoma brzo uči kakve reakcije njegove reči proizvode kod važnih odraslih. Ako svaki znak bliskosti sa jednim roditeljem izaziva bol, ljutnju ili povlačenje drugog, može početi da prilagođava sopstveno ponašanje kako bi smanjilo tu napetost.
Bivši partneri, roditelji za ceo život
Posle razvoda ne postoji jedan model dobre saradnje koji odgovara svakoj porodici. Neki roditelji će vremenom izgraditi blizak i fleksibilan odnos. Drugima će odgovarati jasno ograničena komunikacija. U visoko konfliktnim odnosima ponekad je potrebna vrlo strukturisana razmena informacija i minimalan neposredni kontakt. Za dete je važno da ne mora da nosi poruke, da ne bude obaveštajac, sudija ili saveznik, da ne preuzima brigu o emocijama odraslih i da njegov odnos sa jednim roditeljem ne postane test odanosti drugom. Zajedničko roditeljstvo nastavlja se kroz školske priredbe, bolesti, rođendane, maturske večeri, diplomiranja, venčanja i mnoge porodične događaje koji dolaze godinama posle potpisanih papira. Način na koji bivši partneri uspeju da razdvoje sopstvenu partnersku istoriju od roditeljske odgovornosti zato postaje jedan od važnih delova porodičnog života posle razvoda.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
