KIKINDA U velikom ste spremanju po kući .Za to vreme vaša deca udobno zavaljena na kauču gledaju TV. Dok prolazite kroz sobu kao živi automat za spremanje, ćerka vam dobacuje: “Mama, kad si već tu, donesi mi čašu vode”.

Nastavak ove epizode se obično svodi na to da ćete da optužujete decu da su razmažena, da ništa ne pomažu u kući, da ste se pretvorili u njihovu sluškinju. Scenario je neprijatan i neefikasan za obe strane.

Šta se dogodilo?

Deca su po prirodi usresređena samo na jednu stvar- sebe. Oni vide TV ekran i udoban kauč, ali ne i gomilu veša na kauču koji treba složiti. I šta oni rade? Gurnu veš u stranu da im ne smeta i udobno se smeste.

Ono što bi bilo korisno u raspletu ove situacije jeste da pokušate da date sebi odgovor na pitanje: “Kako je uopšte došlo do toga da ja spremam, dok moja deca za to vreme sede?”. A zatim zakažite razgovor sa ukućanima u kom ćete ih obavestititi da očekujete ubuduće od njih uključivanje u spremanje kuće i pitajte ih na koji način planiraju da to urade.

Bićete iznenađeni onim što čujete i mnogi odgovori će vas uputiti na ono šta treba da preuzmete da bi se situacija promenila. Takođe, prilikom ovakvih “porodičnih sastanaka” precizirajte obaveze svakog člana porodice. U međuvremenu, evo nekoliko saveta kako kod dece da  razvijete naviku obavljanja kućnih poslova:

Koliko god su vaši ukućani divni i pametni, oni ne mogu da vam čitaju misli. Ako se za vas nešto podrazumeva, ne mora da znači da se i za nekog drugog to isto podrazumeva. Jasno im trebate reći šta očekujete. Ukoliko se potrudite da budete što jasniji oko opisa nekog kućnog posla, to ćete biti srećniji i vi i oni. Nije isto reći: “Spremi sobu” i “Namesti krevet, stavi svari u ormar, knjige na police,izbriši prašinu i usisaj”.

Najbolji način da naviknete decu i ostale ukućane da redovno obavljaju kućne poslove i da steknu radne navike jeste da izvršite podelu poslova. Uključite decu u pravljenje rasporeda kućnih poslova i u proces planiranja. Svakom detetu dodelite određene poslove, imajući u vidu uzrast, sposobnost i određene okolnosti.

Plan i raspored aktivnosti okačite na vidno mesto. Neka svaki ukućanin štiklira zavšenu obavezu. Pred kraj dana, svaki ukućanin može da proveri da li je ispunio plan i ukoliko nije može da nadomesti  propušteno. Zajednički napravite pravila o vremenskim rokovima za obavljanje poslova: da li da krevete naprave čim ustanu,ili mogu i kada dođu iz škole, ili veš se prostire čim mašina završi pranj,  ili sto se sprema čim se završi obrok.

Pre nego se prepuste dokolici, neka vas deca pitaju da li još nešto treba da urade. Obavezno pohvalite decu za uloženi trud. Doživljaj da su korisni i vredni, osećanje da su uspeli u nečemu za šta ste im ukazali poverenje kod dece produbljuje samopouzdanje, a ujedno i učvršćuje naviku obavljanja kućnih poslova. Zajedničko obavljanje kućnih poslova zbližava  članove porodice i pozitivno utiče na harmonične odnose u porodici.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.

(foto: Freepik)