Kroz život sa psihoterapeutom: Posledice prekomerne upotrebe telefona kod dece i mladih

KIKINDA- Zamislimo na trenutak jednu situaciju. Ostavljamo svoje dete samo u velikom, nepoznatom gradu. Da ga okružuju stranci. Da ne zna kome da veruje, od čega da se skloni, šta da odbije, kako da se zaštiti.

Naravno, znamo da to ne bismo uradili. Ipak, tome se opasno približavamo svaki put kada detetu damo pametni telefon bez stvarnog nadzora, bez čvrstih granica i bez zaštite usklađene sa njegovim godinama. I kada kažem dete, mislim na dete od jedne, tri, deset, dvanaest, petnaest ili sedamnaest godina.

Ono što odrasli spolja često vide kao „telefon“, „internet“ ili „mreže“, iznutra za dete ili mladog čoveka često izgleda sasvim drugačije. Pogledajmo kako to može izgledati kroz nekoliko različitih priča.

Napomena: Priče koje slede nisu autentične izjave konkretnih osoba, vec su fikcionalno oblikovane na osnovu stvarnih iskustava i rizika sa kojima se deca i mladi mogu suocavati u digitalnom svetu. Sadržaj priča moze biti uznemirujući za pojedine čitaoce, zbog čega se preporučuje da ih deca čitaju uz odrasle.

Na meni ništa nije kako treba

„Mrzim svoj izgled. Sve te devojke što mi stalno izlaze su savršene. Lepe! Savršene! A kod mene ništa nije kako treba. Nos mi je ružan i veliki, a one imaju male i prćaste. Debela sam. Grudi su mi male. Najradije bih sve na sebi promenila. Neću da me iko gleda. Toliko sam ružna sama sebi….
Imam samo 14 godina”.

Koga interesuje tvoj glupi video

„Jedva sam čekala da vidim reakcije na svoj video na Tik-Toku. A onda su počeli komentari: „Glupačo!“ „Blamiraš se.“ „Koga interesuje tvoj glup video?“ Smejali su mi se. Srce je htelo da mi pukne, steglo mi se u grudima i stomaku. Povraćalo mi se. Samo sam mislila kako ću sutra u školu, kad znam da su ovo svi videli. I šta me to sutra čeka u školi kada se pojavim pred svima njima? Ne mogu da zaspim. Boli me stomak. Plače mi se…..
Imam samo 10 godina”.

Ne mogu da se zaustavim

„Kažem sebi da ću još samo malo. Još jedan video, još pet minuta, pa ću ustati, pa ću krenuti, pa ću učiti, pa ću spavati. I svaki put slažem sebe. Prođe ceo dan, a ja ostanem tu, zalepljen za ekran, kao da me je progutao. Više ni ne uživam, samo ne mogu da stanem. Kad spustim telefon, uhvati me praznina, nervoza, nemir, kao da ne znam šta ću sa sobom i sa sopstvenim mislima. Posle se gadim sam sebi, ali sutra opet isto.
Imam 17 godina”.

Ucena

„Na početku je bio nežan. Pisao mi je kao da me stvarno vidi i razume. Verovala sam mu. Poslala sam nešto što nisam smela, a onda je odjednom postao neko drugi. Počeo je da traži još. Rekao je da će pokazati svima ako ne uradim šta hoće. Od tada svaki put kad telefon zasvetli, meni se preseče telo. Ne mogu normalno da jedem, ne mogu da mislim, ne mogu da dišem, kao da ću da se ugušim. U glavi mi je samo jedno: gotovo je, gotovo je, gotovo je. Više ne osećam da imam svoj mir, svoje lice, svoj život. Drži me u šaci, a ja ne znam kako da se izvučem.
Imam samo 16 godina”.

Nepoznat poziv usred noći

„Noć je. Trebalo je da spavam, ali sam na telefonu. Stiže poziv preko društvene mreže. Na ekranu je bio nepoznat stariji muškarac, bez odeće i gledao je pravo u mene. U sekundi mi se sve skupilo u stomaku. Srce mi je udaralo kao ludo. Utrnula sam…..
Imam samo 11 godina”.

Depresija u dvadeset četvrtoj

„Evo me na psihoterapiji zbog depresije i totalnog nezadovoljstva životom. Imam 24 godine i još nisam zaradio svoj prvi milion. Zapravo, nemam ni posao, jer neću da radim za pišljivih sto hiljada. To je za luzere. Pratim jutjubere od svog detinjstva. Mom omiljenom jutjuberu zaista super ide. Menja kola, satove, stanove, devojke, putovanja. Kako kaže, život je lak kad ga provališ i prvi milion moraš da zgrabiš do 22. godine, da ne smeš da živiš kao „obični“, da su spori ljudi luzeri i da para ima svuda ako si dovoljno pametan. Njemu zaista super ide. A ja nisam uspeo. Gde sam pogrešio?“

Poruka za kraj

Ono što ste pročitali nisu preterivanja, već unutrašnji svet dece i mladih koji „kroz telefon“ ulaze u iskustva za koja često nisu razvojno spremni. Ako vam se učinilo da je ovo teško za čitanje, zamislite koliko je teško to živeti.
Sledeće sedmice čitamo tekst „Brojevi nam poručuju: saberite se“, u kojem ćemo videti koliko su ovi problemi veliki, stvarni i rašireni.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.