KIKINDA- Istina i zablude! Pokrećemo serijal o psihološkim frazama koje često zvuče oslobađajuće, ali bez objašnjenja mogu da zbune ili da navedu na pogrešan zaključak. Jedna od njih je i rečenica: „Nisi odgovoran za osećanja drugih ljudi”.
Kako nas ova poruka može lako zavesti?
Na prvi pogled, ova poruka zvuči kao rasterećenje: nismo dužni da stalno pazimo kako će se drugi osećati. Bez tačnog psihološkog objašnjenja, može zvučati i kao dozvola da budemo hladni i ravnodušni. Istina je, međutim, u ravnoteži: ne možemo biti odgovorni za tuđe emocije, ali jesmo za način na koji postupamo i prenosimo svoje odluke ili osećanja. Čitajući dalje, mislim da će biti mnogo jasnije.
Primer iz života
Zamislimo mladu osobu koja je odlučila da se osamostali. Pronašla je posao i želi da se preseli u svoj stan. Roditelji, međutim, reaguju tugom i povređenošću, možda čak i prebacivanjem: „Ostavljaš nas, ne mislimo ti značimo”.Da li je ova mlada osoba odgovorna za osećanjanje roditelja? Ne. Ona je svoj izbor obrazložila kulturno i s poštovanjem, iskreno i jasno.
Njena odluka je ispravna i legitimna. Emocije koje se javljaju kod roditelja potiču iz njihove lične unutrašnje obrade: možda iz osećaja gubitka, ili iz straha od promene, možda i iz uverenja da odlazak znači udaljavanje. To su njihovi filteri i njihova životna iskustva. Dakle, ne izazivamo direktno tuđa osećanja. Ona nastaju u unutrašnjem svetu druge osobe kao način tumačenja naših postupaka, odluka, emocija… Naš zadatak je da komuniciramo korektno i empatično, ali odgovornost za doživljavanje emocija ostaje na onome ko ih oseća.
Posledice stalne odgovornosti za emocije drugih osoba
Ako stalno mislimo da smo odgovorni za tuđa osećanja, ulazimo u začarani krug krivice i stalnog prilagođavanja. To vodi do iscrpljenosti, gubitka sopstvenih granica i osećaja da nemamo pravo na svoje izbore. Oslobađanje od odgovornosti ne znači da nam nije stalo. Naprotiv, ono nam daje snagu da budemo prisutni, da saosećamo i pružimo podršku, ali bez krivice.
Poruka za kraj
„Nisi odgovoran za osećanja drugih ljudi“ ne znači da je svejedno kako se neko oseća, niti da je to samo „njihov problem“. Ono što znači jeste da, ako smo bili iskreni, jasni i empatični, ne treba da nosimo krivicu za tuđe unutrašnje reakcije. Druga osoba ima kapacitet i odgovornost da se nosi sa sopstvenim emocijama. Mi uvek imamo mogućnost da budemo tu, da saosećamo, da razumemo i da se povežemo. Upravo u toj ravnoteži između lične odgovornosti i ljudskog obzira leži snaga zdravih odnosa.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
