Kroz život sa psihoterapeutom: Može li se otvoriti zatvoren um?

KIKINDA- Mlada žena je godinama, spremajući obrok, pre prženja uvek sekla krajeve viršli. Kada ju je suprug pitao zašto to radi, kratko je odgovorila: „Tako je radila moja majka.“ Želeći da  preispita tu naviku i sazna stvarni razlog, ćerka je pozvala majku. Majka se zamislila i rekla: „Pa, iskreno, ne znam, tako sam videla od tvoje bake.“

Nekoliko nedelja kasnije, baka je došla u goste kod unuke. Dok je unuka spremala večeru i ponovo sekla krajeve viršli, baka ju je začuđeno pogledala i upitala: „Zašto, pobogu, sečeš krajeve tim viršlama?“ Devojka je zbunjeno odgovorila: „Pa bako, naučila sam to od mame, a mama od tebe. Zar ne treba tako?“ Baka se glasno nasmejala i rekla: „Dete moje, ja sam sekla krajeve jer nisam imala veći tiganj, pa nisu mogle cele da stanu! Zar vi još uvek niste kupili veći tiganj?“

Ova jednostavna anegdota otvara pitanje: koliko često nešto čujemo, pročitamo, vidimo ili nasledimo  pa  usvojimo i prihvatimo kao dovoljno tačno da po tome postupamo, govorimo ili dalje prenosimo? Koliko često između informacije i našeg usvajanje te informacije izostane ono najvažnije: radoznalo pitanje, provera i spremnost da razmotrimo više mogućih objašnjenja? Kroz današnji tekst govorimo o radoznalosti, želji za učenjem i otovrenosti uma ili kritičkom mišljenju, kao osobinama koje su deo mudrosti.

Otvorenost uma počinje pitanjem

Otvorenost uma ili kritičko mišljenje podrazumeva spremnost da proveravamo, istražujemo i tragamo za informacijama čak i onda kada se one ne uklapaju u ono što već mislimo, želimo ili očekujemo.

Većina ljudi ima sklonost da traži i uočava one činjenice  koje potvrđuju njihova  već postojeća uverenja i mišljenja. Kada naiđemo na činjenice koje se slažu sa našim stavovima, lako ih prihvatimo. Kada se pojavi nešto što ih dovodi u pitanje, često postajemo sumnjičavi, oprezni ili skloni da takvu informaciju umanjimo. Ova pojava se zove kognitivna pristrasnost. Zbog toga otvorenost uma zahteva određeni napor. Potrebno je zastati i ozbiljno razmotriti mogućnost da možda ne vidimo celu sliku.

Kritičko mišljenje kao zaštita od samoobmane

Kritičko mišljenje često se pogrešno povezuje sa kritikovanjem drugih ljudi. Ono nas štiti od naših brzih zaključaka, pretpostavki i grešaka u procenjivanju. Pomaže nam da razlikujemo činjenice od pretpostavki, dokaze od utisaka i verovatnoću od sigurnosti. Zbog toga su  osobe sklone kritičkom mišljenju otpornije na manipulaciju. Takođe, osobe sklone kritičkom razmišljanju bolje izlaze na kraj sa stresom. Manje su sklone zatvarati oči pred svojim lošim osobinama i propustima i pokazuju manje sklonosti da vide loše, a nepostojeće osobine  u drugim ljudma (projekcija).

Osobe koje kritički misle neće se tako lako pokolebati, uznemiriti i pasti u očaj zbog jedne  nepovoljne stvari koju čuju ili im se dogodi. Ne brinite, kritičko razmišljanje ne vodi ka neodlučnosti. Ljudi koji pažljivo razmotre različite informacije često donose sigurnije i promišljenije odluke.

Radoznalost i želja za učenjem

Otvorenost uma teško može da postoji bez radoznalosti. Radoznalost nas podstiče da istražujemo ono što nam je nepoznato. Ona nas vodi prema novim ljudima, novim idejama, novim iskustvima i novim pitanjima. Želja  za učenjem daje toj radoznalosti pravac i trajanje. Zahvaljujući njoj čovek nastavlja da uči i onda kada više nema ocene, ispite, diplome ili obaveznu literaturu. Uči iz knjiga, razgovora, grešaka, uspeha, sopstvenih iskustava i iskustava drugih ljudi, kroz razne edukacije, savetovanje, psihoterapiju… Uči da bi rastao, napredovao, da bi mu bilo bolje.

Poruka za kraj

Čovek ne prestaje da bude ljubomoran zato što je odlučio da više neće biti ljubomoran. Mora da nauči drugačiji način razmišljanja, drugačije tumačenje situacija i drugačije ponašanje. Roditelj ne postaje strpljiviji zato što je to poželeo. Mora da nauči nove načine reagovanja.

Partner ne gradi bolju vezu zato što zna da bi trebalo. Mora da nauči bolje da sluša, govori i rešava sukobe. Ljudi često žele promenu, ali zaboravljaju da svaka promena podrazumeva učenje. Da bismo postali drugačiji nego što smo danas, moramo naučiti nešto što danas još ne znamo, razumeti nešto što danas još ne razumemo i početi da radimo nešto što do sada nismo radili.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.