KIKINDA- Serijal o roditeljstvu! Zamislite da ste došli na razgovor za posao. Poslodavac vam kaže da ne postoji nikakva obuka, niti ispit spremnosti. Radi se 24 časa dnevno, bez slobodnog vikenda i bez godišnjeg odmora. Platu nećete primati.
Odgovornost je veoma velika i nikada ne prestaje. Većina ljudi bi u tom trenutku odustala i rekla: “Ne, hvala. To nije realno”. A onda sledi obrt: ispostavi se da je to posao koji već radite. To je roditeljstvo.
Zašto serijal o roditeljstvu?
Najpre, zbog dubokog poštovanja prema jednom od najzahtevnijih “poslova” koji čovek može da radi. Uzeti u naručje maleni zamotuljak, zatim ga držati za ručicu i voditi kroz život kako bi jednog dana pustilo našu ruku i samostalno kročilo kroz svoj život je dugačko neizvesno putovanje. To nije prava linija, niti unapred poznat put. Roditeljstvo je nepredvidivo i složeno, jer je to odnos u kom se susreću i prepliću ličnost roditelja,ličnost deteta i karakteristike okruženja u kojoj porodica živi. Zbog toga mora biti jasno da se roditeljstvo ne može svesti isključivo “na izvođenje određenih tehnika, savršenih postupaka” i mera disciplinovanja.
Šta nam onda ostaje?
Verovatno se sada pitate: ako nije tehnika, ako nisu postupci, ako nije neka formula, ako nije metod, šta onda uopšte imamo u rukama? Šta može da nas vodi sigurno kroz roditeljstvo? Kako da znamo da li postupamo ispravno?
Upravo o tome ću pisati u nastavku serijala, o veštinama roditelja bez kojih ni jedna tehnika, postupak ni metoda ne mogu imati efekta. O veštinama bez kojih se dete ne može osećati sigurno, voljeni i prihvaćeno. A tamo gde nema osećanja sigurnosti roditeljstvo često zakaže. Dakle, da ne bude nesporazuma. Pravila i metode postoje i korisne su, a ali samo pod određenim uslovima o kojima ću pisati u nastavku serijala.
Mama i tata za medalju od zlata
Zlatna medalja u ovom serijalu nije nagrada za savršenstvo. Nije priznanje za roditeljstvo bez greške, bez dilema i bez teških dana. Ona simbolizuje nešto mnogo realnije i mnogo važnije. Zlatna medalja pripada roditeljima zato što su se odlučili da budu roditelji. Zato što ostaju prisutni i kada je teško. Zato što istrajavaju iz dana u dan. Zato što preispituju sebe, menjaju se i uče kako bi detetu bilo bolje.
Istraživanja u oblasti razvoja deteta jasno pokazuju da detetu nije potreban savršen roditelj, već roditelj koji je dovoljno prisutan, dovoljno stabilan i spreman da uči. Roditelj koji greši, ali preuzima odgovornost. Koji ne zna sve, ali želi da razume. U tom smislu, zlatna medalja nije cilj koji se osvaja, već priznanje za trud, posvećenost i odnos koji se gradi.
Upravo o tom roditeljstvu- realnom, zahtevnom i vrednom govori ovaj serijal.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
