KIKINDA- Prolazeći kroz serijal “Ko su dobri ljudi?” polako postajemo sve bolji i bolji. Kroz prethodne tekstove imali smo priliku da se osnažimo u mudrosti i odvažnosti. Danas je na red stigla humanost. Pre nego što nastavimo, zastanite na trenutak i pomislite na jednu osobu za koju biste rekli da je zaista humana.
Šta vam prvo pada na pamet?
Da li je to način na koji se odnosi prema ljudima? Spremnost da pomogne? Toplina u odnosima? Sposobnost da razume kako je drugome? Način na koji voli i dozvoljava drugima da joj priđu? U pozitivnoj psihologiji humanost je jedna od šest temeljnih ljudskih vrlina. Peterson i Seligman je opisuju kroz tri karakterne snage: velikodušnost, ljubav i socijalnu inteligenciju.
Velikodušnost
Kada čujete reč velikodušnost, na šta prvo pomislite? Mnogi ljudi pomisle na davanje novca, poklone ili humanitarnu pomoć. I to može biti deo velikodušnosti. Međutim, u psihološkom smislu, velikodušnost je šira od materijalnog davanja. Ona pripada prosocijalnim ponašanjima, odnosno ponašanjima koja su usmerena na dobrobit drugih ljudi. Velikodušna osoba spremna je da uloži svoje vreme, pažnju, znanje, iskustvo, podršku ili sredstva onda kada proceni da time može doprineti drugom čoveku. Važno je da velikodušnost ne pretvorimo u sliku osobe koja mora biti dostupna svima, uvek i bez granica. Takvo razumevanje lako vodi u iscrpljivanje i osećaj krivice. Psihološki zrela velikodušnost uključuje i meru: prepoznavanje tuđe potrebe, procenu sopstvenih mogućnosti i način pomaganja koji čuva dostojanstvo obe osobe.
Ljubav i sposobnost bliskosti
U okviru humanosti ljubav je sposobnost da stvaramo, negujemo i održavamo bliske odnose. To su odnosi u kojima postoje toplina, poverenje, briga i uzajamnost. Ljubav prema drugima ne meri se samo time koliko smo spremni da damo. Važno je i koliko umemo da primimo ljubav ipažnju. Neki ljudi lako brinu o drugima, a teško dozvoljavaju da neko brine o njima. Uvek su jaki, uvek dostupni, uvek oslonac, a kada njima zatreba podrška, povuku se ili umanje svoj problem. Bliskost traži obe sposobnosti: da budemo tu za druge i da dozvolimo drugima da budu tu za nas.
Socijalna i emocionalna inteligencija
Treći deo humanosti čini socijalna inteligencija. U VIA klasifikaciji ona podrazumeva sposobnost da razumemo sebe i druge ljude u socijalnim situacijama: emocije, motive, potrebe, namere i način na koji se ljudi ponašaju u odnosima. Uz nju se prirodno vezuje i emocionalna inteligencija, jer teško možemo razumeti druge ljude ako ne prepoznajemo emocije, ni svoje ni tuđe. Socijalna inteligencija nam pomaže da procenimo šta se u odnosu zaista dešava.
Da li je nekome potrebna pomoć ili prostor? Da li osoba traži savet ili razumevanje? Da li je nečije ponašanje izraz nezainteresovanosti, stida, straha, povređenosti ili nesigurnosti?Dobra namera sama po sebi ne garantuje dobru pomoć. Možemo želeti da pomognemo, a da pogrešno procenimo šta je drugoj osobi potrebno. Možemo savetovati osobu kojoj je prvo potrebno da bude saslušana. Možemo požurivati nekoga kome treba vreme. Možemo umanjiti nečiji problem zato što ne razumemo njegov unutrašnji doživljaj. Zato socijalna inteligencija daje humanosti preciznost. Ona nam pomaže da na tuđu potrebu odgovorimo prikladnije, pažljivije i korisnije. Zapitajte se: Da li u razgovoru više žurim da odgovorim ili pokušavam da razumem? Da li pomoć koju nudim odgovara potrebi druge osobe? Da li umem da prepoznam kada moje dobre namere drugome postaju pritisak? Ova pitanja pomažu da humanost ne ostane samo dobra namera, već da postane zreliji način odnosa prema ljudima.
Poruka za kraj
Ako želite da ovaj tekst ne ostane samo zanimljiv za čitanje, izaberite jedno pitanje i zadržite ga tokom dana. Kome danas mogu prići sa više razumevanja? Kome mogu pomoći na način koji je za tu osobu stvarno koristan? U kom odnosu mogu dati više topline? Gde mogu dozvoliti drugima da i oni budu oslonac meni? Humanost nije savršenstvo dobrote. Ona je razvijanje sposobnosti da druge ljude primetimo, razumemo, volimo i podržimo na način koji čuva i njihovo i naše dostojanstvo.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
