Kroz život sa psihoterapeutom: Ko su zapravi dobri ljudi? (drugi deo)

KIKINDA- Zamislimo kakav bi nam bio život da  je više dobrih ljudi. Mirna buđenja, jer znamo da decu šaljemo u škole, u kojima su učitelji i nastavnici puni vrlina, a mi odlazimo na posao među kolege i šefove koji su takođe puni vrlina.

A kada se razbolimo, znamo da će se brinuti o nama stručni, posvećeni, saosećajni i ljubazni medicinski radnici. Uveče bi na brzinu pogledali vesti u kojima bi videli skupštinu u kojoj mudri, stručni poslanici dostojanstveno i sa uvažavanjem međusobno razgovaraju i donose korisne zakone za svoje građane.

Spokojni bi bili zbog svake nepravde jer bi policija i sudije savesno i odgovorno brinuli o pravdi i poštenju. Vazduh i voda bi nas činili zdravijim. Porodični, prijateljski i komšijski odnosi činili bi nas zadovoljnim i srećnim. Jasno je da bi smo živeli život koji ima više sigurnosti, više mira, više pravde i više osećaja da život među ljudima može biti lakši, topliji i dostojanstveniji.

Dobrota nije isto što i finoća

Kada kažemo „dobar čovek“, mnogi odmah pomisle na osobu koja je fina, tiha, prijatna, nenametljiva, uvek ljubazna i spremna da se povuče. Takva slika dobrote veoma je uska. Čovek može biti prijatan, a da izbegava odgovornost. Može biti tih, a da nikada ne pokaže hrabrost. Može delovati fino, a da u važnim trenucima bira samo ono što mu je lakše,ili nije moralno.

Dobrota o kojoj govori psihologija je mnogo više od prijatnog ponašanja. Ona uključuje karakterne snage koje se vide kroz poštenje, odgovornost, hrabrost, humanost, pravednost, samokontrolu, mudrost, zahvalnost i sposobnost da čovek ostane dosledan vrednostima koje život čine boljim. Dobrota je vrlina.

Šta psihologija naziva vrlinama?

Martin Seligman i Christopher Peterson, na osnovu istraživanja, razvili su klasifikaciju karakternih snaga i vrlina. Izdvojili su šest temeljnih vrlina: mudrost i znanje, odvažnost, humanost, pravednost, umerenost i transcendenciju.

Svaka od ovih vrlina obuhvata više karakternih snaga. Među njima su: radoznalost, kreativnost, otvorenost uma, ljubav prema učenju, mudrost, hrabrost, upornost, integritet, vitalnost, ljubav, velikodušnost, socijalna inteligencija, socijalna odgovornost, poštenje, sposobnost vođenja, samokontrola, razboritost, skromnost, opraštanje, zahvalnost, nada, optimizam, humor, poštovanje lepote i duhovnost. Već sama lista pokazuje koliko je dobrota složena. Ona obuhvata ono što čovek uči, bira, razvija, čuva i pokazuje u odnosima sa drugim ljudima i prema svetun u kojem živi.

Zašto su karakterne snage važne?

Istraživanja pokazuju da su karakterne snage povezane sa većim zadovoljstvom životom, boljim odnosima, većim osećajem smisla i većom otpornošću na stres. Velika je to stvar. Zajednica u kojoj se poštuju čestitost, odgovornost, pravednost, humanost i znanje postaje drugačije mesto za život. U njoj dete lakše veruje učitelju, pacijent lekaru, građanin sudiji, radnik poslodavcu, komšija komšiji. Ono što razvijamo u sebi  preliva se na porodicu, posao, školu, institucije i zajednicu

Poruka za poneti

Na početku ovog serijala pitali smo se: „Da li se isplati biti dobar?“ Ako pod dobrotom mislimo na povlačenje, ćutanje, ugađanje i odustajanje od sebe, odgovor je negativan. Ako dobrotu razumemo i gradimo kroz vrline: mudrost i znanje,odvažnost,humanost, pravednost, umerenost i transcedentnost- onda je odgovor pozitivan. U narednom tekstu bavićemo se mudrošću i znanjem: šta znače u psihologiji vrlina, kako se razvijaju i zašto su važni za život koji vodimo. Budimo bolji da bi nam bilo bolje.

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.